Вукова преписка. Књ. 7

ЂОРЂЕ НИКОЛАЈЕВИЋ 469

обдарени за вашу ревностњ, којо према кнвижеству по взику Србском имате. Види се да други болђ ваше труде познао и припознало, него исти Срблђи. Али имапте на памети оно Еванђелско елово: да ни еданђ пророкђ међу свопма не може се прославити. а то мислимђ збогђ злоће п зависти, врђ гдикои мисле, ако се ви уздигнете, даће сотимљ нБрово име потавнити, што не истина; врђ свачји слава при нђму остае. Да човђељ може 200 тодина живити, дочекао бн чути о себи много пратни миђиа него ли што су садашни. Томе се зацбло ви надати можете.

Да вамљ речемљ, како ми ве една превелика радост на брзо исчезвла! Како самљ ваше прво писмо примто, отидемљ глухомљ Фратру Чудићу, и однесемљ му вашљ поздравђ и захтеванћ. Онђ ми се. обећа, да ће ми дати преписати и Пошевке и Шроричја (пословице) пи сувише #же Кубатт. пода онљ не иште ни крадцаре, само да платимљ онога кон ће прекошавати, и да онљ неда изљ нђгове камаре ништа износити, нето све предљ нфговимђ очима да се има радити. А за то све да му ви за успомену пошлђте ваше кнрите, што сте до садљ на свфтђ издали. Такове рфчи чулоћи л, толику самљ радостњ осећао, као да в то све мени поклонјо, и умало, да онако обрадованљ нисамђ вамљ писао, него причекам., докљ се јошђ сљ прекошичомљ погодимљ, да вамљ по два пуљ за исту стварђ непишемљ, и да вамљ поштански трошакљ заштедимљ. Послђ нфколико дана запитамђ опетљ Чулића, кадљ ћемо посао започети, но хладније ми нешто одговори, да мора сва свол писма на Губернумљ да шалћ, 1 му онда рекнемђ, дакле шта ћу а Гд. Вуку писати. Онљ ми рекне да причекамђ јошљ ком данљ. Кадђ али шалћ ми едно Таланско ппсмо, од кога ево вамђ од рфчи до рфчи прђвода:

Тосподине! Можете Г. Вуку Стефановићу писати, да а имамђ и Пошевке и Шроричји, што онљ споминћ, и сувише три Егђал (травоименика) илирска, и многе друге ствари. Многи учени Русси, Шемци, Мађари, Рвати видили су мото (бирку, похвалили бу в, и обећали се ла ће о њомф говорити у журналима летерарнима, и да ће ми прибавити какављ поклонљ и дарђ од нови богатуна. Многима самф допуштао, те су преписивали одђ мене оно што имљ се допадало. Али сви су ме преварили, и п одђ никога ништа примјо нисамђ, а нити самђ икадђ имао каква покровителл, подпомагатела (мецената), благодфђтели; за куповати пакљ кнљигте, морао самљ штедити од свом уста. Многима самљ предлагао ла овдаћ мо