Вукова преписка. Књ. 7

480 ОРЕШКОВЕЋ

,

ловао, п дабисте то обзнанили нашему Господпну Владики, Данасје дошла та Заповјед из беча и одмаје шаље Господин Губернатор окручноме Поглаварству дасе публицира, радујемсе из свега Срца и у великој преши

У Задру 5-та Јуња 837. ваш Приатељ Орешковић.

и ја јесам ваш Приатељ

Гроф Лилиенберг. |Вукова напомена :| одгогорено 8. Окт.

[Ориг. у арх. 6. К. Академије бр. 4666]

4 Драги Прилатељу

Џримио самљ Ваше писмо од З-га Окт. сђ оном пискреномљ радостијо коју само истинско и право прилтељство ћутити може; али коликомеје Ваш лист у првом часу обеселио, толикомеје сљ друге стране Ваша жалостђ за Спном п самог мене разжалостила, знајући добро коликовам пста штета на Срцу тешко лежати мора.

Кад сам вашу књижицу 0 црној гори примио нисам вам могао писати, мислећи да нисте у Бечу, бидући да на моја прва писма одговора нисам добио, и затосам вам сљ кроз Г. Јапсћех поручио и њега молио, кад се вратите давам моју поздрав објави. био сам двапут сљ нашимљ Владиком : једном у Стањевићу а други пут у манастиру под Мапном; колико сам могао разумђти, једина Ствар, којаму у вашоћ књижици ние била по вољи, јест више описање Сеналорске куће у којој кажете да на једна врата Сенатори а на друга магарад улазе. али он зато на Вас ништа не мерзи, п менеје више пута увђћравао, давас како и прво него сте оно писали он љуби и поштув и зврху тога он меје, молпо давас у писму моме од његове стране вного поздравим; У Црној гори вного се ради и послује; на Цетинском пољу делаћесе на пролеће, куће за Сенаторе, и једна за школу, и сад се већ камење зато приправља.