Вукова преписка. Књ. 7

а аи Б УБ 551

СОСОХХХМШ.

АМИ БУЕ

~

1. Лјубезни господине!

Ја сам се врело чудјо кад сте м1 казали јучер да нисте добили вашу кнегу од наравни приповедка. Кад сам моју кућју дошао, одма сам моју госпоју питао, вли ова кнтега ваша натраг послана, она каже да је по једном господу по„слана, којег м; познајемо добро, и кој је сад тако болестан да може бити да ће скоро умрети. Амма он је мото жени казао да је ланне у измаку маја месеца вашо! госпоти кијегу дао, и сам је описао вашу госпоју као мају жену, ствар коте моја госпоја не 61 могла знати, без да је ова1 господин вашу госпоју запста видио. Ја знам добро како је непратно ктеге лјудима узаимити, кој њи изгубиду пли натраг не даду: Ја зас молим опет мало у вућју потражити.

Шабе Поссарта приповедка је чудно дпело, Читател не море знати је ли овај сппсател бо у Срби или је само вздло ову землу кроз кијеге друг: лјуди, тако млого лаж и истине су мешане. Наш Шаб 61 могао Милоша милост и обтавлено Живановича содтествје папустити као спрома Милутинович сбот Милошевог писмо у својој просамческо! србјанки. Ја се надам да неће тако смешно публикуму Април послати дати.

Ја имам чест, книжниче господине, остати с ттеокопочитанјем У Бечу 24. Маја 1888.

ваш покорни елуга Алп) Воче., (Опоља:] Благородпом Говподину Вуку у Бечу.

[Оршг. у арх. 0. К. Академије бр. 4702]