Вукова преписка. Књ. 7

560 МАТИШОРОВИЋ

дар чоеку мио, не толико ради његове вриједности, колико ради части п љубави, из које се даје, а камо ли менп оваки дар из тако далекога мјеста и од пријатаља, кога никад впђео нијесам. Не звајући Вам за сад друкчије захвалити на оволикој части, и љубави коју сте ми тијем показали, и на радостп, коју сте ми учинили, молим Вас, да ово неколико рпјечи примите за знак моје истините благодарности, као што ћу ја овај дар Ваш до смрти чувати, као знак Ваше к мени пријатељске љубави.

Вуков копцепат у арх. О. К. Академије бр. 4711)

Господару Матишоровићу у Александрију

Непознати Пријатељу! У Бечу 19. Маија 8940.

Сад ће бити двије године, како сам Вам пз Тријеста писао, да сам од Господина Д. Влад. примио баракин, који сте ми на дар послали; но на особиту жалост равумијо сам скоро од пстога Господина Владисављевића, да оно штемо моје није Вама у руке дошло, него у путу негђе да се п=губило. За то Вам сад опет пишем и најприје Вас молим, да ми опростпте што овако дуго од никаква гласа пмали нијесте. Сваки је дар чоеку мио не само ради његове цијене по врт једности, него и ради части, која му се с даром показује; а камо ли мени оваки дар од непознатога пријатеља пи из тако далеке земље !

Молим Вас, да примите ово мало писамце за знак велике моје благодарности

Ваш истини почитатељ покорни слуга ВОћ.

љуков конц. у арх. 0. Ћ. Академије бр. +712]