Вукова преписка. Књ. 7

562 НИКОЛА ДИМИТРОВИЋ

васљ да бисте изволили извфстити ме о вашему садашниемљ добромфђ стано здравли у воему уздам се да ће васљ наћи ово мое плсмо. — А у Далмаши немамо ништа нова, а тако и из Босне ништа се не ћје.

До сада уздам се, биће приспиеле тамо карте одђ Пензпуна мое сестре удовице пок-га Лазара Јовића, за кое усуђуемо се молити вашу доброту, у ћему могли будете да не поштедцте вашега труда за ућинити иедну користђ овием спротама. — Одљ лобови ваше ми ћемо вам остати благодарни молећи васђ да опростите нашу слободу. — У ћему знали будете да и и васљ могу послужити на ове стране, заповидите то ћете ми ћестђ учинити со тиемљ.

6 поћитаниемљ поздравлшоћи васљ У Оплету 29. Декем. 1888. нашега

= Јесам вашљ понизни Никола Димитровић.

[Споља :] АЈ Рисан то Зштпог Џо Чро-г Мик Згерћ. Кагадзејећ Ап! дег Гапазђгазве А 56. а Улепп.

(Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 47141

з о. Високоучени Господине и Призтело!

Послие толико времена евоме кљ Вама совиемљ моиемљ писмомљ ков желимљ давасљ у добромљ здравло затече. Ономадне Г-динљ Владисавлђвичњ изђ Триеста посломие 10. комада скорашнћељ Вашегљ сочинфћнил, 6љ налогомљ да Ћданђ „комад за себе задржимљ, остале да раздамљ међу лобителћмљ нашега кпљижества, кое и учиниосамљ. Јалишное да Вамљ кажемфљ дасе свакомљ допало ово Ваше дратоцђино дђлде, 1 авамљ особито благтодаримљ, штосе сотимђ и насљ споминфте на овимљ странама. — Увђренњ о Вашемђљ родолобшо увимамљ себи слободу штоводђљ на дулђ овди писативамљ. Премда а нитисамљ кадарђ нити имамђ за то доволвногђ времена, то и опетђ изљ оне лмобови којо имамђ прамђ моему отачаству