Вукова преписка. Књ. 7

сл со са

НИКОЛА ДИМИТРОВИЋ

главу, ни да спомене, а сада достие само то казати да наџманђ маленкости забранђнесу, тичучесе на примђрљ одђче, и у овом невиноп желђи народљ несме себи удовлетворити нити онБ сме носити алмне ко што Турци носе, а толи Еуропеиске да на себе обуче, и сваки раил треба да носи албне црне бое пи главом би платио сваки они коиби имао на себи особито црвену и зелену 6000.

д. Заштосе недопусти народу Србекоме у Босни и Ерцеговини бирати себи владике србскота народа, на мћето штоимсе насилно намечу грци, и такове шиллти за посвештение Џатритру. Љрђ оспмљ што ови народђ никаковотђ духовногђ наставленил одљ Грчкие Владика неима зботљ што ови Србскога Ђвика непознало, то би се народђљ и ослободио свопс наивиши тирана и угнфтитела ко што су, баремљ до данасљ били сви; зашто пакљ забранересе установити школе у поглавитимљ варошима Сараеву Мостару Зворнику и Баналуци, гди ако ништа друго а то дати коп почетакљ науке христанске свештенству да небуде ко сада — имали само дати грчкомљ владици хиладу и двести турские гроша, те одма рукоположенљ за свештеника а знали точно очатити отче нашљ, затосе не пита. — Заштосе христанима недопушта слободно зидати свое цркве, безђ дасу приморани кад оваку хоче да начине давати везиру и Турцима многе новце, више свое могучности, тако да негди подђ чадорима служба Божи извершуесе а негди ние слободно имати ни службе ни чадора. —

4. Зааштосе наивиши зулумчари и угнђтителњ народне Али Паша Ризванбеговичљ, Фазли Џаши Шерпифовичљ Мустан Паша Бабичљ Тузлакњљ Паша и Ађи Асанњ Чизмичђ непрочерао на вђки, коп докленгодљ будусе налазити у Босни и Ерцетовини дотленђ никакова добра администрациа у овимљ землама нечесе мочи увести, будучи су они противни сваком реформи колбп препречила путђ иповомљ грабежу, п велики уплив код целога Турства Босанскога пи Ерцеговачкогљ пмаду тако, да ови паклочтелно зависе одђ поменути зулумчара као одђ своив природни поглавица, и заиста цело би Турство овие земали на ниовљ повивљ за нема пошло. Нова премнога богаства свћдоче да коликосу одљ б%днога христанлука ивотимали, што и данасљ слбдуло чтнити Ђднако. Тамеђу хилиду оваковив зала штобисе могла напоменути учинћна одљ сваког; на поособљ одђ поменути зулумћара, што билоби немогучно свилу овди описати, казачу само то да у почетку месеца марца