Вукова преписка. Књ. 7

ДРЖАВНИ САВЕТ

с о 2. Висовославни Совјете!

Разумјевши од Попечитељства Финансије, да је одређено да ми се пз Правитељствене касе даје на годину по четири стотине талијера пензије, налазим за дужност Високославноме Совјету изјавити моју блатодарност на тој милости. За мене ће бити особита срећа, ако п у напредак трудом својим око ползе и славе народа нашега благодарност ову Випсокославноме Совјету дјелом посвједочим.

Са овом жељом препоручујући се за свагда у милости п благонаклоности висок. бов., с највећим високопочитанијем остајем

У Бечу 22. Јан. 845. Је (6 препок. слуга В. 60. К.

[Вуков концепат у аух. 0. К. Академијо бр. 4720.)

9. ' Високославноме Совјету,

Приложену овде у копији молбу ја сам 4. Јунија 1846. године предао у Београду Његовој Светлости Господару п Књазу нашему. Његова Светлост благоволела је примити је милостиво и мени обећати да ће. је послати Високославноме Совјету на решеније. И док сам још онде био, дозпао сам да је Његова Светлост тако п учинила; али мени не буде могуће тамо дочекати док Високославни Совјет реши моју препокорну молбу, него отидем одатле; по том не имавши среће примити решенија, до данас још управо не знам, је ли Високославни Совјет моју препокорну молбу решпо, или је где, поред осталих важнијих послова, забачена и заборављена. За то сам сад. налазећи се у великој потреби, наумио ону своју препокорну молбу поновити; ибудући да сам уверен да ју је Његова Оветлост послала од себе, усуђујем сес највећом покорности замолити се управо Високославноме (овјету: ако она молба није решепа, да би је премилостиво благоволео решити по мојој жељи, ако ли је решена против моје жеље, да бп се смиловао и благоволео још један пут предузети је п по мојој жељи решити.