Вукова преписка. Књ. 7

ИВАН МРЕШИЈЕВИЋ МАТИЋ 598%

Високоучени

и многопоштовани Господине!

Неготин 19. Јануарија 563.

Већ прође доста времена од године 1860. како вам ништа, нијесам писао, а п сами знате како вас врло цијеним и уважавам, и то је ваљало да сам учинпо из многијех узрока, покрај свега што смо се лани у љето, а особито љетос више пута виђали и састајали. Али шта ћу кад сам таке нарави, да баш онима, које највише волими уважавам најмање пишем и говорим !

Мислим да сте чули, да сам одавно већ постао судија окружнога суда крајинског, дакле овде, гдје сте ви прије 50 година с Ајдук-Вељком били и војевали. Ја сам многа мјеста, обишао по Неготину и питао гдје се што знатно у оно вријеме догађало; али слабо има људи живи, који би ми управо казали како је што било, него само по нагађању.

Као што сте могли видити из пренумерације обе ваше пошљедње књиге, ја се од двије трпи године потписујем и Вуковић; а сад вам казујем и томе узрок: да се ми у моме Великоме Селу у Јадру управо Тако и сад позивамо, кад нијесам прије имао прилику да вам напоменем да се не би чудили моме потпису.

Баш сад ми паде на ум ријеч: расходавати, која се у овој нахији говори и мјесто исплатити.

Заиста се падам, да ће вам моје писмо мило бити, зашто сам увјерен да и ви мене врло волите и пазите, као свога земљака,

Ваш почитатељ Иван М. Мрк. Вуковић.

[Споља :] Господину Вуку Стеф, Караџићу, философије доктору и члану многих учених друштва

у Бечу.

[Ориг. у арх. (. Е. Академије бр. 47817 ВУКОВА ПРЕПИСКА УП 38