Вукова преписка. Књ. 7

612 КИ. МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ (И ЊЕГОВ СЕКРЕТАР)

СССЕП

КА МИХАНЛО ОБРЕНОВИЋ (и његов секретар)

Ваша. Свјетлостп,

Премплостиви Господару!

Читајући у различним новинама, да сте Ваша Свјетлост потврђен за књаза и Господара народа нашега, с каком сте славом у Цариграду примљени, и да сте срећно у премило отечество наше дошли, срце је моје, као родољубивога Србина, осјећало, и сад осјећа, неисказану радост. Од те превелике радости и мплине постаје пстинита жеља, да Вас свемогући Бог поживи на премнога љета, на ползу, на славу п дику народа нашега !

Иеповпједајући Вашој Свјетлости ова истинита осјећања срца мога, усуђујем се препокорно замолити Вас, да сеп мене у слави Вашој опомене, као Србина пз те земље, који је готово сав живот свој провео трудећн се око ползе п славе народа нашега, по тако служећи народу, о више без плате, него за плату; и који бин данас, поред све слабости здравља · свога за највећу ерећу примио, када би му се прилака дала, да своме народу пи његовоме Књазу п Господару још више на ползу може послужити.

Молећи се препокорно, да ми опростите; што сам се усудио изјавити Вашој Свјетлости ове мисли п ова осјећања срца мога, и препоручујући се Вашој милости, с највећим високопочитанијем остајем

У Бечу 5. Марта 840.

Ваше Свјетлости препокорни слуга Вук Стеф. Караџић

[Вуков препше у арх. С. К. Академије бр. #7441