Вукова преписка. Књ. 7

КВ. МИХАЛО ОБРЕНОВИЋ (п ЊЕГОВ СЕКРЕТАР) 621

Вилмансу самђ изивјо Бабову жело: да сасвимљ кљ мени дође п предао самђ му Бабово писмо, кое в у моме приложено било, и онђ ће коћ данђ кљ меви доћи, докљ послове свов уреди пи док свима лексје, копма в до садљ предавао одкаже и сљ нБима се намири.

Да сте били ономадђ у прошасту Суботу, да видите, колика се в овдђ парада сђ музикомђ и сђ Машалама чинпла, у деветђ сатт у вече Г. Гриму. Сви се ђаци скупили Берлинекогљ Университета и принели му сву ту параду и ђурунтпо за знакљ нове према нђму благодарности. Колики 6 „Ја пдепа а5зе“ па све човекљ до човекал Машала до Машалс право одоше пред нфговђ ввартпрђ, па тамо свираше, певаше и тутнљише, па онда натрагђ.

Лазинљ далакљ као што е и бно, после они шесте недела посто е онако тоштђ едну недело и по, по докторовоћ препоруки, па после по одобрено истога почео е вести као обично, до далђ Докторове наредбе, а онђ одђ како сте ви отишли није ни еданпутђ дошао, а Лава почео живити и вести као обично па се налото на Доктора: па мн све еднако виче да бежимо одавдћ, кадљ све лажу.

Непзиставите мн послати коо Орбску кнљигу. Лвлиоћи Вамљ да в овде све еднако онако рђаво и погано време као тодљ кадђ сте и ви били и усрдно Васљ повдравлаоћи пребивамљ

У Берлину.

14-гљ/26-гљђ Фебруара 1344 лћ.

Замљ доброжелећи Мих. М. Обреновић.

Н. Н. Баба Васљ поздравлл. Дошао 1оП ве смиљ већљ поодавно, коме в Баба за Васљ приповедала, кои жали да васљ није видо и овдђ застао. Морао бин га човек по Бабино нарави коло он сасвимљ притажава познати. Пештанске Новице тоштђ нисамђ добло.

| горнђи. |Споља:] Господину, Господину, Вуку 0. Кпраџићу у Бечу.

|Напом, Вукова :| Одговорено 17/29. Марта 1844. г,

[Орит. у арх. 0. К. Академије бр. 4750]