Вукова преписка. Књ. 7

628 ЕН. михлило ОБРЕНОВИЋ (И ЊЕГОВ СЕКРЕТАР) Срба не нађо. — У едном листу Срб. Нар. Листа читао сам у Трлесту, како се лоотите, што су Вам наше неке песме прештампашћи искварене. Имате право; ер оно већ као дап нису више у Срби саставлане, већ као одђљ Бачванина неког.

Ево видите како се трудим, да брезполевно (Ђ) из писана избацим, но залуд, све се само утиче, као што га на више места видити можете.

А се у совршеном здравло Богу олагодаренје налазим п желим, да се п у такоме и видимо, па бОнло о пролећу, пили о есеви.

Џри том примите усрдни поздрав од

18/80 Нов. 1844 лћ.

у Болонљи. Вам доброжелећег Мих. М. Обреновић.

|Споља:| А Мопзјеџт, Мопзјеаг Мик 56. Катљајиа, ађгисеђеп ђај Неттп Тика. ћ Утепле.

|Напомена Вукова:] одговорено 26. Дек. 8544

– с

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 47:

14. Ллобезннћ Г. Вуче!

По други пут ме ево у Неаполо и то од 9—6 дана. У Риму сам затекао Ваше писмо. На нћга Вамљ изђ истогђ мђета нисамљ могао одговорити, занатљ сљ гледанђмљ п уди+лаванђмљ чудесног карнавала, пли болћ рећи конацљ п свршетакљ карнавала пстогљ лћта. Онога тутни п онш лудости, ко о в свами сљ напвећомљ охотомф участникљђ, за цђло у свету нема. Хилиде кола притиснулде п заглавиле Римске сокаке. Стотине се ока цвећа Дамама, или по нашински Е...... у кола разбаца, равно као и онима ков на балконима или проворима стов; а ове пакљ равнимљ начиномђ кавалђрима повраћало п не остао дужне.