Вукова преписка. Књ. 7
ЕН. михдило ОБРЕНОВИЋ (И ЊЕГОВ СЕКРЕТАР) · 687
[Споља :] Мопзјешт Упк Згерћапоуфећ КагадјЊећ Улеппе
Тапдефгазве псегсазе 361.
[|„Орђ“, 1908, стр. 1661
Ллообазни Г. Вуче!
Писмо ово однови собом Госпођа „Кетг“ о намђреном путу ков л сам вас извђето са моим последнљим писмом.
Госпођа Кетт намђрна в зиму у Бечу провести и тек на пролеће за наше кравве поћи. Кад пи у познате землђ човек пође путовати, да тек истом за се путув доста пута није сувуше о нвима разбирати од лоди кома су оне добро познате, тим више дакле ово у саму нужду прелави кад се за оталбину нашу полази, кол 6, по несрећи, за већу част просвештенот света 1оште штоно кажу: „фетта шеовина“, а у топ намђри: о ноћзи што поуздано писати и тиме в свету уџознавати, као што в то права цђл овог предузетог пута Госпође Кетт.
Нико Госпођи Кет: користи у овоме обзиру бити не може, по моме увиђено, од вас; чега ради сам под а и обећао на вас писмо дати да 1об, у томе призрено, на услуги будете, ков обећанђ ево сад испунавам, што 1) одвећ задоволава као и самога мене, ер сам увђрен, да ће те ви то на себе радо примити.
Мислио сам Госпођи Кет дати писмо на Г. Црнобарца у Београд, но то ће можда, болђ бити да ви учините.
У осталом срдачан поздрав примите од 4/16 октобра 1849 у Лондону.
ват М. М. Обреновића.