Вукова преписка. Књ. 7

646 кн. михлило ОБРЕНОВИЋ (И ЊЕГОВ СЕКРЕТАР)

посличарски и просачки визита скопчани са оббдафе: рукополобцем, у кодма ми, жали Боже, едан дан за другим пролази, дође и Филип Христић из Банћ, послат од Баба овамо, да са мном прави едан провкт новог устава, коп Порта захтева да јоп се на нћно благорасуждензе поднесе. Ми морасмо нешто правити и прошасте неделђ скрписмо тако звани провкт устава, коћ Ф. Христић ономад однесе у Бано. Али л се надам да ће само при нашем правлено лровкт остати, а да он неће видити Цариграда, вр сам по ф. Хрџшетићу писао Бабу и молро га да се, бар за сад, шрође свакш оваковш провкта, са кома би тек могли ударити на велики сшсет. И тако, Г. Вуче, мени не оста ништа друго него к себи зовнути „Д. Медаковића, и предати му наведени акт да га он преведе, препоручивши му нађнпре да о истоме ником ништа не казув, ков в он и учинјо, као што ћете из овде приложени седам табака видити. Но будући би Медаковићу, ако пе немогуће, а оно на сваки начин врло тешко било на Француски език преводити, то е он ово на немачки учпијо. ТГосподин онаћ коме ћете Ви — са моим поздравом — ован превод предати, истина врло мало немачки език разуме, али онап други Господин коб в до нђга први, на против: зна немачки, ако не болћ, сигурно као п Француски. — Вашу сам кнљигу ономад добјо, п пречитавши е пет на девет, послао е по Филипу Бабу, кол ће га сигурно забавлати. Фоша в отишло у Бано; и ћу Боввићу дати поруку за разапшлинћ Ваши ктбига и купленђ новаца од пренумеранта. —

Официри се одавде никакви на страну неће шилати; а Ваш син е, као што ми Жуевић рече, моло за Слашђ да може у коло илиџу ићи. Идуће неделћ мол жена за тамо полави. Кад бп било могуће, а сам рад бпо да е испратим до Пванке где би едну недело дана остао; али чини ми се да од ове мов намере неће бити ништа, вр се Бабо опет хрђаво са здравађм налази. Ево данас в среда, а он ве 1оште у недело лупанђ срца добјо, ков п сад бев прекидно трав, пи тако преко три пут 24 сата. Бог нек му у помоћи буде, а докторска вештина чини мп се да е немоћна.

Поздравлаиоћи Вас оставм Вам

доброжелећи М. М. Обреновић.

|Ориг. у арх. 6. К. Академије бр. 4771)