Вукова преписка. Књ. 7

о 25

КН. Михаило ОБРЕНОВИЋ (И ЊЕГОВ СЕКРЕТАР) 6

ако требају и коме требају мени, барем с једвијем коњем " (Етазраппег); д). да се могу кашто проћи како по Србији тако и изван ње (ја сам лани хтио, као што је познато В. Св. у Фиред здравља ради, па нијесам имао с чим, т. ј. нијесам имао новаца); ђ). а ваљало би што п да се заштедп (кад се ја нијесам обогатио до сад, јамачно се нећу обогатити нп од сад, него само кад бих могао учинити да дуга иза себе не оставим п да ону земљу у Лозници колико је могуће уредим; а ако се ја поред В. Св. не ћу помоћи, ко ће поред кога ли!

8. Ако ми се ни то не може учинити, а оно се покорно В. Св. молим (а за пређашње се ни једно од онога двога не молим него само В. Св. препокорно представљам, да знате шта мислим). да бисте благовољели што је могуће прије уредити да ми се она милост коју сте ми одредили 1844. године почне унапредак уредно давати свакога мјесеца и да ми се сад све исплати што за прошло вријеме нијесам примио, пак ћу се ја крпити и живљети како се може било овдје или у Бечу, како је воља В. Св.

Штоно се у нас каже „Ум за морем а смрт за вратом“, тако и ја ако отидем сад у плиџпу, према мојијем годинама, може бити да нећу више имати среће В. Св. ни вађети. У овоме догађају надам се да В. Св. као што сте ми давно обећали, не ћете заборавити моје фамилије: син је мој сад више ваш него мој, кћи је моја приправљена да код каке госпође у Бечу или Паризу може бити другарица (бСезезећаЊћелп) или читатељица ('Уогјевети) или дјецу надгледати и учити; али ми је највећа брига за жену, него се тјешим налањем, да В. Ов.не ћете допустити да она по смрти мојој у старости постане слушкиња или да проси.

В. Ов. ја сам овдје казао све као што мислим, и молим вас препокорно пошто ово прочитате кад вам претежнији послови допусте да пошаљете по мене, па иви мени да кажете управо као што мислите.

Молећи се препокорно В. Ов. да ми опростите што вам и ја овако морам досађивати и надајући се да ће ова моја молба бити услишена остајем В. Св. препокорни и благодарни слуга,

1. Јулија 561. У Биограду

|Концепат и препис у арх. С. К. Академије бр. 4782. |