Вукова преписка. Књ. 7

664 КН. михлило ОБРЕНОВИЋ (и ЊЕГОВ СЕКРЕТАР)

се такове ствари штампају; друго што Ваша Свјетлост нити можете нити хоћете рећи, да ја нијесам Ваш љубимац, па ако је истина да сам ја навалице онако лажно преводио Ов. Писмо навраћајући воду на водницу Рим-папе, као што стоји у ономе чланку, онда се Ваша Свјетлост морате стидјети што таквог човјека љубите и поштујете п к себи га призивате, чините му добро; ако лионо није пстина, него је лаж п опадање, ја мислим да не би требало допуштати да се чини нп другоме коме, а камо ли мени; а треће што у данашњему тамошњему стању може ко рећи пили помислити да Ваша Свјетлост навалице допуштате или напуштате да непријатељи моји мене онако руже што сам Обреновићевац (пр ко би ово рекао или помислио имао би нешто и право; јер н. п. да сам ја од партије Косте Цукића, нити би мене преклани онако ружио његов љубимац Милићевић с Малетићем, нити би сад овако његов таст Василија Лазић). Зато ја мислим да би требало да Ваша Свјетлост одредите праву комисију да ту ствар извиде. Ја бих жељео да у тој комисији између осталпјех буду и владике: Шабачки и Ужички. Та би компсија ваљало да почне свој посао како ја тамо дођем, а ја мислим у име Бога ту бити у други уторник (22. овог мјесеца) или, ако због каке особите сметње не могнем одавде поћи у недјељу, најдаље у четвртак (24. овог мјесеца).

По овоме што се на правди пише против мене у поменутом чланку можете Ваша Свјетлост мислити што би ови људи кад би смјели, писали о Вашој Свјетлости што је Госпођа Књегиња закона Римскога п што јој у своме двору држите Римску капелу и допуштате да Римски поп у њу долави и чита мису, ит.дД.

Мислим да је вриједно још и то споменути: какогод што је преклани подигнута она вика на мене у новинама највише зато да би се пренумеранти одвраћали да не примају п неплаћају оне књижице моје; „Правитељествузоши Совђтђ Сербски“ тако је по свој прилици пи ово сад између осталога п вато да би се одвраћали људи да се не пренумерирају на 4 књигу Народнијех пјесама. А поред тога јамачно ће бити ту нечијега масла и са стране. За владања Карађорђијевића ту се говорило да је Јаша Живановић (по наговору нечијему) кад су најважнији послови у земљи били потрзао такве беспослице само да би се људи макар најмање смели и између себе подијелили.