Вукова преписка. Књ. 7

ФРАЊА КУРЕЛАД 681

хала. Пао Вос, да зуака даја рзашја о боте рофгтеђла пе Биде, ке да 5е п Исе удипо 1 рохагауппо. 5 Фиђокцт роскоуапјеш Реза 29. шагфа 1840. Ма5 пајрттугдел Егаће Кигејас

[Ориг. у арх. О. К. Академије бр. 4805]

2.

Препоштовани господине Вуче!

дико србекиех књига!

Неки дан састанем се са неким попом те ми рече да има већ други дио пјесам србских што му неки трговац из Беча донео. Шрегорети немогу да Вас непопросим да и мени га пошљете, а и Шротин син Љубомир Ненадовић рад је да добије, што буде за њу послаће.

Здрави били и Ви и госпоја Вам, и ћерца, (за коју и новине гласиле да је нека Љешша а ја сам мајци казивао да ће тако бити.) Па мали ваш мудриаш што ми једном на гласији неђе заинтачио: Опа 186 аЏез теће уаћг, Опа 156 аЏез

теће жаћг. — Гром га неутуко. Праг 2-та Новембра 1844. “ Фр. Курелац. [Споља |: Ат

Неггтл Киб Зејапоот Катааеа Пт, дег РаПоворће, МисПед тшећгегеп сејећгел Севе већа еп, уоћпћаћ.

та Уугеп. Ађаисеђел 11 дег УоЈкевећеп Висћћала по.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 4806]