Вукова преписка. Књ. 7

690 МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ

Приликом овом налазим за дужност јавити славпоме попечитељству просвештенија, да се овдје доста поодавно налази неки Иван Матић, којега је правитељство отуда било послало у Шемниц, да учи рудокопне науке, па он не имавши воље 6 оним наукама, (без допуштења правитељства овдје дошао и остао. Он је из почетка овдје живио које с оним, што му је отуда једном било послато, које с нешто своје сиротиње, што је имао; а од некога времена садржава га један овдашњи бирташ, Лазар Грчки, и, које за јело, које за друге потребе што му је давао, потрошио је до сад на њега близу двјеста сребрн. фор., и то све на рачун травитељства Српскога. Овај Иван Матић био је прије неколико дана код мене, и молио ме, да бих ја исходатајствовао у славнога попечитељства просвјештенија: или да се он прими овдје у ред осталијех питомаца, па да учи још коју годину њемачки и Француски и друго, што се буде могло; или да му се пошаље 250 сребр. Фор., да плати овај дуг и тамо да дође, па макар му се ови новци послије одбили од плате кад стане служити. Јављајући ја ово славноме попечитељству налазим за дужност још додати, да је овај Иван Матић, што се тиче нарави и моралнога владања, један од најбољих овдашњих питомаца правитељствених.“ Док је имао новаца, он је овдје држао и приватнога њемачког учитеља, а сад учи сам, и језик овај прилично разумије (но још га толико не разумије. да оп могао ове јесени поћи у какву школу и науке на њему слушати); Француски пак није учио још ништа.

Остало ово све овако, или славно попечитељство што преиначило, ја ћу ове питомце, кад буде вријеме (у почетку мјесеца Октомврија по Римскоме календару), препоручити гдје треба, и што више буде могуће постараћу се, да би се напредак њихов у наукама потпомогао и намјерење лакше докучило.

У Бечу 26. Августа 841.

СОлавнога папечитељства просвјештенија покорни слуга Вук. СтеФ. Караџић. [Државна Архива. Министарство Просвете и Црквених Послова, Бљ 1800. — Вуков концепат у арх. О. К. Академије бр. +8512)|

! Било па избрисано: Он важе, које му и ови остали сведоче, да ни у почет-

ку није отуда хтјео да иде на рудокопне науке, но га је Аврам Петронијевић силом

написао, пријетећи му да ће га вз земље прогнати, будући да је име његово међу осталима већ бидо послато амо, већ нева иде, па нек учи шта му драго,“

Гк ењ