Вукова преписка. Књ. 7

136 тимМОТ. ДИМНЕВИЋ

Рег ђгауе Рагафз ћаб пшг алшсефгасеп, п апсејесепзћ хп етртеЏеп. [пл дег Ггоћепг Нобиппо, гесће Ђаја ебуа5 уоп Тгеп Апзеећепдез ипла шеће хп зраб Зје зејђђег 21 ђестизкел, љелећеп 1ећ та уогхесћег Носћасћеипе

ћг Теппдазећан ећ егсеђепзтет От. Н. 5б1е0 1112.

[Споља :| Бг. Носћуоћсећђога Пеш Неттп Ргојеззог О-т КТић Зеерћапотећ Катаа«сјесћ Етатсо Мугет.

[Ориг. у арх. 6. К. Академије бр. 4547]

0061Х

ТИМОТ, ДИМНЕВИЋ

Милостивни Государђ Вукљ Стефановичђ

Подателђ писма сего студентђ Ришелљевскаго Лпцел Мутњевљ отправлинељ за границу, длл усовершенствованта себа †наукахљ, просилђ менл снабдитђ его писвмами сљ лицамљ, которме бм могли руководствоватђ его кђ достиженпио пзбраноћ имљ цћли. Помна ваше дружеское ко мнић расположенје во врема пребмваша моего вљ Вђ%ић вљ 1885 году а сђ особенннмљ удоволветвјемђ полљзујосђ отимђ случаемљ, что бм возобновитђ пршитное знакомство ваше п вљибетћ сљ тбмђ ласкало себи надеждон, что ви неоткажете вљ совђтахљ вашихљ могодому чрловђку, котораго благороднан цблђ заслуживаетљ поошрфиши мудром опнтности; кљ тому же Милостивви Государђ ваше пма талисманљ дла вебхђ молоднхђ славанђ, сљ нимљ вмћетћ отанвалотен роднни пћени вљ сердцахљ ихђ и потому неудивлинтесђ что већ они жаждутђљ вашего знакомства ,