Гајење мале деце

98

одељепа је од спољнег ваздуха нежнијом кожицом ; најзад крвоток је у детиљем организму бржи, и с тога ће за одређено време по детињој кожп протећи односао више крви, те ће услед тога више изгубити и топлоте него ли одрастан човек. Све ове околности помажу хлађењу п стварају могућност да дете лакше назебе. Појмљиво је по томе да је детету потребније вите вештачке заштите од хладпоће. Видимо да се дете шашвише охлади одма после порођаја. с тога је потребно да је детиња соба у прво време свагда топла 18—199 Р. Говорила сам да дете не сме бити непокривено у прво време као што то обичпо бива.

Осим топлоте у соби детету је потребно п: материна топлота. Пошто породиља не може да устане пре 9 — 12 дана, зар није сасвим природно да се дете користи богатим извором топлоте на који нас упућује сама прпрода% Треба само погледати шта раде женске животиње са својим младунцина. Птице леже непрестано на својим голишавим тићичима, као да знају да би се без њих топлота њихових младунаца понизила на 8—71 21. (Мили-Едварде.) То исто бива и са младупцима сисара, а међу тим они имају над дететом ту превагу, што њих неколико заједно леже и греју један другог. Да би се дете могло користити топлотом материном, треба га метути у корпу коју емо описали рапије. Та корпа чува дете да га мати у спавању не пригњави, а у исто време приноси да мати својом топлотом п дете грејс; осим овога ове корпе чине те мати пма дете непрестано пред очима-и не мора га храњења ради вадишти из корпе него га може у њој хранити. Влажно рубље до времена и после порођаја мора се пажљиво мењати, једно ради здравља матере а друго ради здравља и самога детета које поред ње лежи. Треба свагда имати на уму да се печистота у сувшше топлој соби нагло распада. Рекла сам да температура собе детиње првих дана после рођења мора бити 18—199 Р; при крају првог ме-