Гајење мале деце

101

кад се наспе у чалу да буде са свим прозрачна. У колико више буде у води песка, земље и т. д, у толико ће вода више дражити детињу кожу. Свежа је вода боља: напротив вода која стоји неко време у дрвеним или металним судовима мења се, органски делови што су у води распадају се брже, и с тога у води која је стајала дуже“ времена има више распалих материја него ли у свежој Бода за купање спрема се, додајући узаврелу воду извес

ној количини хладне све дотле, док вода не постане топла 21—280 Р. Температуру воде треба свагда мерити термометром, јер се не треба ослањати на осетљивост руке, која, често пута вара. О овоме имамо занимљив случај у Елбингу. У Елбингу почела су деца умирати од 1568 године од грчева у вилипама (татиз); број од тога умрлих непрестано се увећавао тако да је најзад 1965. године од 143 деце умрло од те болести 43 детета. Ово и оволико умирање обратило је пажњу надлежних, и то нарочито та околност, што је тој деци била бабица Х. коју су грађани јако волели и која је имала највећу праксу у Еабину. Но код те је бабице почело умирати тако много деце, да је надлежна власт морала обратити пажњу на њен рад. Ле

карп, који су одређени да испитају радњу те бабице, нашали су да она правилно прима децу, али кад су за тим обратили пажњу на воду којом је бабица децу купала примећено је да она употребљује сувише врелу воду Захтевали су од бабице да она пробе ради припреми воду згодну за купање, и значајно је било, да она није никал могла удосити згодну воду за купање; спремала је воду од 35', 33. али никад испод 319 Р. И њој и свима бабицама паређено је да не смеју више пробати воду за купање руком, него им је заповеђено да то чине термометром, од тог доба деца нису више умирала од грчева у чељустима. И тако још једном напомињем : топлоту воде за купање треба мерити термометром.