Гајење мале деце

112

шта са децом која од богиња болују, него не смеју доћи у додир ни са људима којису били код детета које лежи од богиња. Пелцовати треба ланцетом убадајући олако горњи део рамењаче; убад ваља да буде на три места, на растојању од једнога палца једпо од другог. јер и– наче се богање могу слити, Не треба каламити лимфу. с којом се помешала и крв. детета од кога се она узима. Одма после убода види се јасан црвени пенчић. кад што мало надувен ; после 20—80 минута венац се тај не види, и после три дана на каламљеном листу не види се ништа. После четвртог дапа од убода види се нека белега, на лик на ону која постаје од уједа стенице, После 5 дана ова белега постаје већа, шира. и добије јајасти обАдик; њен врх изгледа као мало удубљен У исто време убоди засврбе. После 6' дана основа белеге постаје шира, а врх је више удубљен. После сетам дана убод отече и постаје јаспо црвен; оток постоје мали, одозго згњечепи жућкасти мехур, окружен белим прстеном. После осам дана прстен под којим се накупила течност увећава се и окружава црвеним појасом Мехур је колико пасуљ; течност његова постане мутна. После девет дана црвенило једпога мехура прелива се у црвенило другог, само ако растојање међ убодима није веће од једнога палца, Сад већ место мехурића имамо гњојницу. Десетог дана се гњојница увећава; место каламљења а често пута и цео мишић је надувен, п дете осећа бол чим се п најмање дотакнемо болесног места, Једанаестог дана гнојница опада, постоје све тврђа п зувља, п покрива се кором. После 12 дана коре има више, опа је дебља п сувља; црвепила више нема. Између 25—30 дана кора коначно опада.

За све то време детету не треба да се деси нешто особито. Дете треба купати и даље као и пређе. Неки лекари препоручују да се убоди обмотају мало платненим завојем. Док не спадне кора треба облачити детету оваке