Гајење мале деце

130

Исто тако и ствари које деци показују бар у прво време треба да су плаве, љубичасте, зелене а никако не смеју бити јасно-црвене или јасно-жуте боје. Овагда упоредо са гледањем треба да ради и друго чуло, на пр. дете не само да треба да гледа какву ствар него треба и да је опипа. Кад је дете већ навикло колико-толико да гледа, онда треба бојадисану крпу или артију да замене каквом чегртаљком, звонцетом од челика п т.д. т. ј. треба блрати такве предмете који ће осим вида и ппипања развијати још и слух, јер у колико су разноличнији утисци које организам детета упоредо прима, у толико ће развиће бити свестраније и потпуније Али ма каква била ствар не треба заборавити да ствар пе сме остати дуго на једном месту, вего се положај њен мора непрестано мењати. Кад се предмет креће дете мора гледајући за њиме кретати очним мишићима п тиме их снажити, што не бива кад предмет стоји мирно; дете је свесно тога кретања и мало по мало услед мишићвог осећања, добија пи појам о кретању; добијању појма о кретању извесно помажу такође кретања других митића на пр. кретање руку и ногу Ово кретање, пимање, гледање навикавају дете да све више и боље одељује своје тело од спољнег света. На пример, дете чује п материн глас и своју писку; овде оно и нехотице опажа разлику између свога и матерњег гласа, јер свој глас пропраћа и покретима гласних мишића; осим тога свој глас осећа оно друкчије а другаче глас матере, овај долази споља у његово ухо, а појам о своме гласу добија још потресима лобањиних костију. Развиће вида зависи и од оне боје које највише има у соби детињој, од овога зависи и развиће укуса детињег. Пе могу да улазим у потанка испитивања овога пштања; напоменућу само да је најбоља за собу детињу светла, отворена боја, јер на њој се може лако опазити прашина и нечистота а такође је због тога и светлије у соби, јер мање гута светлости; из свега што