Гајење мале деце

146

његовом расту, т.ј. столица треба да је толико висока да се дете кад седи опире ногама о патос, ако пак дете седа за обпчан сто, онда треба на његовој столици направити какву пречагу, јер се дете иначе умори и намешта се “риво. Дете треба да има на што и да се наслони; у опште се треба старати да једно раме не држи више другог, да се не опире на једну ножицу више него ли на другу, да своје лутке ипграчке носп подједнако час на једној а час на другој рупи. Шкодљиво је да деца седе на једном месту, неки писци тврде да детету од 7—8 година шкоди кад седи дужеод једног сахата на једном месту; дакле казнити дете од 3 —>5 година да седи на столици пепомично неколико сахата никако није добро. Кад дете треба понети низ и уз басамаке, никад га пе треба пуштати да ода, јер оно желећи да ступи на други басамак никад се не пење на изменице и једном и другом ногом, него само једном, па том неумешношћу својом може искривити своју њежну ножицу. Никако не треба дизати децу за главу, као шта често раде из милости родитељи и гости, јер вратни прстенови лако могу добити запалење.

Пливање је врло добра гимнастика, али овоме се могу деца навикавати тек после четврте пи пете године пи то врло пажљиво после предходног одобрења савестног лекара. Опште је правило у детињој гимнастици да се оно не умори, јер сваки умор шкоди развићу детета.

Матере се врло много баве питањем: да ли ће скоро њихово дете проходити и да би оно што пре проходало, оне га усправљају да стоји још кад му је тек 4— 5 месеца. при том га придржавају за мишке. Та иста жеља руководи матер те меће дете да седи и навалига на руку, пли га метне да седи између два јастучића;осим тога мати метне дете на леву руку а десном му придржава груди ла га тако диже у вис и спушта толико, да дете ножицама својим до дирује колена њена. За то време дете нехотично маше ру-