Гајење мале деце

166

васпитава дете. Ако дете пма дадиљу, онда је треба мењати само у крајњем случају, јер као што треба у детету учвршћивати прве мисли његове, исто тако треба неговати пи прва осећања његова. У противном случају бићемо сами криви, ако му његова чедност буде изнакарађена. Исто тако не треба заборавити да. је нервна система детета нежнија него ли човека, с тога ће и свакџ потрес шкодити детињем здрављу. Позната је истина да се од велике туге, изненадног страха поремети правилна радња ерца, дисање се рефлективно задржи толико, да се човек загуши а све ово кад се код детета деси пзазива озбиљне болести. (Из овога је појмљиво колико је опасно плашити децу оџакчарима, дротарима и т. д.)

На завршетку напомињем као што се лаж накалампи деци васпитањем, исто то бива и са другим особинама. Дете које љуте само што им је пријатно гледати га како се срдп биће раздражљивије п љуће, него ли дете, којим се у томе не наслађавају. Позната је ствар да су нвајви= ше зап опи пем које задиркују, с тога мати не треба да дозвољава да јој дете дирају. Исто тако не треба тући земљу кад дете падне на њу, или га тешшти после овога каким слаткишима, У опште никад не треба обраћати пажњу детега на јестиво као на нешто важно, јер ћемо у таком случају сами криви бити кад однегујемо човека, коме ће све на свету бити његов желудац, код кога ће желудац бити стожер око когаће се окретати сви љегови пи друштвени интереси. С тога никад не треба питати дете шта му се једе шта би хтело јести, или казнити тиме, што му сеједно јело дајеа друго не даје. Све су сво ситнице, али све оне од таквог су битног значаја по развиће карактера детета, да мати треба да поклони своју најозбиљиију пажњу на све те ситимце, да отклони од драгог јој детета све што га може омести у физичком, моралном п умпом развићу. У васпитању је све важно, све оставља трага.