Гајење мале деце

18

деци понашали стари Грци и Римљани. И мени се чини да је тако било п у далекој прошлости. И сад видомо да се груба сила у толико више поштује, у колико је народ суровији, неразвијенији; тамо више презиру све радове који зискују више тешког рада п дурашности. Код дивљака највише поштују војнике, а васпитање и сви домаћи послови недостојни су војника, и они су уженин посао. То псто бива скоро и код сељака неких, ако не свију данашњих образованих држава. Сељаку никад чип у главу

неће доћи да погледа за дететом п ако седи беспослен, јер је то женски посао; п ако му ко год напомене да погледа шта мали ради, он ће се томе насмејати. Наши школовани људи тако исто гледају на ову своју дужност. » Имам ја свога посла, не могу да се занимам децом а кад овамо а он игра санса пли преферанса у катани пуној дуванскога дима. Али играти санса то није срамота, а надгледати да дете пма чисту пеленицу — није лепо, сваки ће му се подсмевати! Жене кад виде са каквим презрењем мужеви гледају на неговање деце, и саме почну гледати на васпитање деце као на споредан и досадан посао. Због тога што мушкиње сматра женски посао за низак, оне се старају да кујну повере куварици а дете дадиљи. И заиста, шта је стало жени да ради посао који багателишу њена браћа, њен муж. Тиме се може објаснити зашто су у најстарија времена богате домаћице имале дојкиње, а'о дадиљама и да не говорим. Тако су јеврејке узимале дојкиње још на 1900 пили 2000 година пре Христа. У Грка су дојкиње такође постојале: Омир говори о дојкињи Одисејевој. У време кад је Атина достигла врхунац свога сјаја, свака скоро богатија породица имала је дојкињу. Кад су дете одбили од сисе, узимали су дадиљу и то обично какву бабу, песпособну за какав други рад.

А међу тим су прве године од одсудног значаја по

де атињавлени