Гајење пољских усева

онда пршјети, кад из плеве провири. Главница је у фршпком стању отровна, а осушена ништа не шкоди. Главница се замете јошт док је пшеница у цвету. У фришком стању кад ју згечиш, мирипти као покварен мед. Кад се главничасто зрно са здравим самеље и од тог брагана што умеси, шкоди човеку свакојако. У брашну је неможеш видити слободним оком, ал’ тесто од таковога брашна умешено добијо модре прље и гребе у грлу. Ако тако умешено тесто стеоној крави даш, за цело ће ти побацити. У пра стучена и са млеком помешана главница служи као отров за муве. 3. Медљпка. Она постаје од нагле промене времена, нарочито кад после јаке врућине настане напрасна ладноћа, те пшевица озебе, а долази и од ситни листни ушица, које јошт непознатпм начином проузрокују, да лист неку медљану течност избаци, коју ми медљиком зовемо. Неки опет доказују, да нису те ушице узрок, него сљедство медљике. Медљика се указује увек само после ладне ноћи. Ако не падне одма на медљику киша, да је спере, онда гине полагано пшеница, а сљедство је слабијп род. Врло се често догађа, да је једна билша медљиком обасута, а друга до ње није. Медљика се обично указује месеца јуна и јула, где су дани врло топли, а ноћи ладне. Средства против ње немамо. Али да би наше усеве колико толико од медљике сачували, служе нам ова правила: дубље орање, што ранија сејитба, зрело ђубре и здраво семе. 4. Пикац. Пикац се састоји из сијасет ситни гљивпца, које се при савршеном развитку у смеђ пра претворе. Ппкац непричињава никакову болест код пшенице, он је само неко изузетно стање код ње и постаје од нагли времени промена. Кад лети, баш у време кад шпеница цвета, влажно-топло време наступи, онда се у биљцп сокови узбуне и продру кроз шупљике на површност њену у внду лепљивог слатког сока. Кад се дакле овај сок осуши, а он запуши све шупљике ва класу и у сљед тоца не може зрно да се развије. За неко време узкисне тај сок, или изтруне и од тога се изроде оне ситне гљивице. Средство је једино: ранија сејитба; јер раније посејаној пшеници, слабо може науднти.