Гајење пољских усева

107

0 в а с (з о б). ОПШТЕ. Овас успјева скоро у свакој земљи, изузимајући једину суву пескушу. Све влажније земље, особито у којима више иловапе има, много су за овас угодније, нег’ за јечам. Овас је врло издашан усев, пак ако се јошт у мало бољу земљу посеје, издашнији је од ма ког пролетњег усева. Помоћу своји јаки жила и јака састава, нађе он себи ране и у слабијој земљи, због чега се понајвише на већ ослабљеним земљама и сеје; у добрим је околностима овас најиздашнији усев. Овас роди добро после пшенице, после ражи и после јечма, ал’ тек боље рађа после кукуруза, кромпира, детелине или на новој земљи. У богатој и доброј земљи надокнади он множином семена свога оно, што би га други усев у цени превазишао, а овас је једини усев, који ина мршавој земљи нека прихода доноси. Незрело му ђубре не угађа, али га опет зато много боље издржати може, него ма које друго жито, а то зато, што није полегаљу подложан. Да буде зрно тешко, треба га раније посејати. Вато баш што онда савршеније зрно рађа, кад се раније посеје, треба њиву за њега с’ пролећа одма узорати, чим време допусти, т. ј. чим је земља толико осушена, да се орати и посејати може. За сејање овса је најбоље време од конца месеца фебруара, па до половине априла, узимајући шјестне околности у обзир. На пескушу и у опште суву земљу мораш посејати пре, а на иловачу доцније, Јер овас много више влаге за клијање треба, него јечам. И за овас је боље, кад се с’јесени земља преоре и приправи; много је издашнији онда. Овас рађа више празног но пуног зрна, пак се зато и више при сејању бацити мора; на једно јутро се баци 2 V 2 —4 мерицг семена. Овас није тако на зими осетљив као Јечам, зато га можеш сејати и при влажнош времену. Њега треба жњети онда, кад тек жутити почне; онда му је зрно најтеже.