Гајење пољских усева

117

бито ако је равница; на брду већ не воле. Он зактева подоста гноја; тамо, где кукуруз добро успјева, таио ће ти и пасуљ добрим родом уродити. Врло се ретко пасуљ сам за себе сеје, и ако, то само по баштама, а на пољу, ако је пупац, онда између кукуруза, по впногради на балвани итд., а ако је вишња (тачкаш), онда се сеје са кукурузним зрном заједно у оџак (кућицу), те се после уз кукурузну стабљику горе пење. Почем је пасуљ врло осетљив на зими, то га не треба пре сејати, цок мразеви не пређу. Еако с’ једне стопе високо нарасте, треба га „опрашити", а додније загрнути. ОСОБЕНОСТИ. Пасуљ се дели на чучца, који низко расте, на вишњу ил’ тачкаша, који се пење. Најбоље су врсте ове: 1. Бели вишња, са дугачкии зрном. 2. Вели вишња, са ситним зрнои, тако звана басуљица; ал’ ове пасуљице има и низко разтеће. 3. Жути рани пасуљ. Овај се код нас највише сеје, а није баш најиздашнији. Много је издашнији 4. Црни рани пасуљ. И овога има округлог и дугуљастог зрна. И једна и друга врста се добро кува, особито се као боранија (у маунама) троши, јер нема кончића. 5. Шарени вишња. Њега више сеју око чардака за љубав ладовине. Има га са црвеним и белим цветом. Код онога са црвеним цветом је лист много угаситији и шири. Боја зрна је разна: црна и црвена, црна и модра, црна и бела, бела и црвена итд. В О Л Е С Т И. Медљика и пикац то су обичне болести код пасуља. А што сам год о њима рекао код грашка, то у иодпуном смислу и овде важи.