Гајење пољских усева

170

мало грабљама прекопати и добро оплевити. Сад се једнако држи леја писта и плеви се до месеца октобра, гди опет цветати попне. Ове сад друге године се побере цвет јутром и вепером, а остали посао је као и прве године. И треће године треба то исто чинити. Највише шафрана рађа друга година. И трећа га година рађа доста, ал га тек они плодећи се лукови у рађању цвета слабе. Иетврте године, месеца иаја, кад лишће од шафрана жутити и губити се попне, треба лукове пазљиво с ашовом из земље повадити; сад греба лукове добро од земље опистнти или изпрати, пак ји онда на ладно ал промајно место оставити, гди ће до времена сађења месеца августа на миру остати. Лукове треба побирати, крупније, ситније, средње, сваку крупноћу за себе. Најбољи је шафран у нижој Аустрији. С једног јутра може се 18—30 фунти сува шафрана добити, а цена је обично до 30 фр. фунта; то онда једно јутро доноси 600—900 фр. Вредно га је даклем садити. ОСОВЕНОСТП. Њега има само једна врста, но по земљама где се сади, носи разна имена. Б 0 .1 Е С Т П. 1. Прораст. Он изгледа као ситне репице п прорашћује увек доле на луку, одузима му рану п на послетку га упропасти. Прораст се ретко указује и може се одкпдањем укдонитп, кад се лукови ваде. 2. Трулеж. Ретко се указује. Лук из среде труне, без да се на спољашњој љусцп што примјетити може. Лека протпв ове болести нема, јер јој се узрок незна. 3. Мртвило. Болест се ова састојп у некој гљивпци, која на луку израсте, а кадкад ћеш ју наћи п по 3 палца далеко од лука удаљену, ал’ никад из земље не провирп, увек је под земљом. Чешће ћеш наћи од једне такове гљивпце до друте пзпреплетанн танки кончића, који и лук обавију, у њега продру и униште га.