Гајење пољских усева

176

7. И зато је велика репица од мале боља, што се семе боље пзвршвти да, него семе мале реплде; у слаши велике репиде млого маље зрна остане, а у слами мале више, пак је зато и доходак мањи. 8. Велика се реппца не мора тако јако сушити, као мала; а ако се мала добро неосуши, уплесниви јој семе, а плеениво семе много мање, и то хрђавог олаја даје. 9. Велика репица не зактева тако дубоко орање као мала; зато шала више посла и снаге треба. 10. Велика репица не слаби никад тако земљу као шала. Ово сведоне они усеви, којп после репице долазе. OСOБЕНOСТП. 1. Велпка репица. Она је купусно биље, п једнака је у целош свом саставу купусу. Жпла је округла, лишће је глатко, меснато, отворено зелено, а дојно је црвенкасто, п као с’ неком белош прашином посуто. Стабло је јане, нетера доле, но више горе своје гране, које нестоје тако јако впсоко, него се внше у ширпну пружају. Цвет је отвореније жуте боје. Цвета п сазрева доцнпје. Мауне и зрно је веће. Она се мора раније сејатп, да довољно ојача. Она је под овим условљеш јача на зими. 2. Мала репица. Она је впше репи налик у саставу своме. Жила је упредена, налик на репу, п кад места има пзродп баш и репу. Лишће је длакаво, тање, п нпје врло округло на вр'у. Стабло је слабије, тера од оздо грање, које се на горе пружа. Цвет је угасито жуте боје, цвета и сазрева ранпје. Мауне су мање. Може се доцнпје сејатп. Слабија је на зими, п врло лако озебе. В 0 Л Е С Т П, 1. Прораст. На стаблу и гранчпцама укажу се неки прорасти на прплику главнице. Еако овп лостају, јошт се незна. 2. Трулеж. Бпљке расте без икакве жпвости од'пршшке I—2 стопе впсоко, цветају истпна, ал’ незамећу шеуне; од чести се од слабостп превале. Тоше су узрок некп белп црвпћп.