Гајење пољских усева
9
сва попуца и разкине жилице на њој растећег биља. Она никако неугађа биљу, јер у сувим годинама пуца, а у влажним је врло мокра и ладна, а то све не ваља за растеће биље. Глина се врло мучно даје обрађивати, а и врло много снаге зактева, јер је одвећ нврста. Глине има више врсти по боји и свака је тешка. Кад је мокра, несмеш је орати, јер се кајиша и за оруђе хвата; њу само мраз раздробити може. За орање глине мораш време уграбити, кад је и влаге и суше у средњој мери, јер инапе узалуд сва мука. Она се најпробитачније оре с’ -јесени, и то дубоко, да ју може преко зиме мраз издробити. Мраз је за глину најбољи тежак! Глина зактева саразмерно највише гноја, али га зато дуго и одржи. За њу је најбољи гној говеђи, са млого сламе. На глину мораш више семена бацити и много раније посејати, него на другој земљи. Ако је година влажна, онда на глини жетва најдоцније бива, а кад је сува, онда усев на њој обично не рађа, ал’ зато кад је година за њу удесна, онда је с’ ње скинуто зрно тешко и лепо. Она мора у себи ииати по околностима соразмерно и песка, а да на њој усевно биље успјевати може. П е с к у ш а. Кад има у земљи више од половине песка, онда се зове пескуша. Од смесе других, у њој налазећих се ствари, зависи боље ил’ лошије успјевање на њој посфног биља. ,Дака“ пескуша има у себи на 100 својих укупних делова 80 делова чиста песка, а кад га само 60 делова има, то је „гњила“ пескуша, Песак је земља лака и лако се обрађивати даје; он врло лако сунчане зраке у себе увлачи, зато се брзо угреје, ал’ брзо и оладни. Воду врло лако у себе упија, и што упије, то одиа и пропусти; после кише мало ветрића, пак је песак сув. Пескуша успјевању биља много боље угађа, него глина; сваки усев на пескуши раније сазрева, и гној много пре на пескуши своју снагу покаже, него на глини, ал’ је и брже нестане; песак се млого чешће гнојити мора. Пескуша се несме чешће орати, јер је и по себи одвише трошна; ваљање с’ ваљком, особито с’ пролећа, јако ју свезује. С’ пролећа се најраније орати може, јер се најпре осуши.