Географија Федеративне Народне Републике Југославије : предавања одржана на Коларчевом народном универзитету. 1

розапада првма југоистоку, од 90 до 290 см, због све вкгших висоравни и планина, а исто се тако пове-ћава и према укутрашњости, отприлике до линије Гламоч'—БилеКа. Дашеко у унутрашњосци, у долинама Мораве и Вардара, мерено је 60 до 70 см кише, а у неким крајв. вима ВоЈводине мање од 60 см. Најмвње Је кише у долинскоЈ равни Вардара, од Скопља до Демир-Капијв, Бреталнице до Царева Села, и на Овчем Пољу, мастимице мање од 50 ом годишње.

Честина падавина Јв на јадранским острвима и при обалама, као и у МакедониЈи, највеКа зими, док је у унутрашњости земље, на северу 1и истоку, највеКа у летњој половини године. На Јадранском ПриморЈу се удво зимских киша правилно смањује од југоистока нз сеаерозапад, док се удео Јесвњих и летњих киша повеКава,_ а пролетњих киша остаје огприлике исти. На нечјсевернкЈем делу СловениЈе настцЈе стога алпсми режим, са најве Ком вис Ином кише у нзјтоплиЈим месецимв.

Граница изме-ђу моДификоеасног оредоземног и средњеевропског режима много Је дубље у унутрашњости од топлотних утицаЈа Јадрзнског и ЕгеЈског Мора. Она се углавном пружа венцвм Караванки па нз исток до ИваншКице, одатле т југ-југоисток, премо Козаре до Бјеласице и Скопске црне горе, а даље на североисток, преко Варденика (Стрешера) до бугарске границе.

ветрови у Јутославији последица су опште расподеле ваздушног притиска. У зимским месвцима преовлађују у Југозепадној половини наше зеллљв ветроаи са североисточног квадранта (то је Јадранска бура ако добије олујну јачину), у МакедониЈи са северног квадранта (познати вардарац), а на североистоку земље дуваЈу из разних правацз. Отприлике источно од планине Папука и реке Босне, па до Тисе, дуеаЈу ветрови са севера и северозапада (познати северац), а источно од долинв Мораве па до Тамиша на северу дувв југоисточЦи аетар (то Је кошава ако добије олујну јачи-