Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

26

као кртичњади. Реке нису тако рђаво испале. Али, лепо се види, главна, је пажња обраћена путовима; карта је замишљена, пре свега, као итинерар. Унесене су у њу некако и границе Пожаревачког Мира, које је баш гроф Ђ. Валис, својом улогом и припремама у војним и дипломатским пословима, на Београдском Миру помогао избрисати.) Иначе је он имао српа за. Србе, који су страдали, што су се били повели за Аустријом.

Ради истог рата је рађена, по много слабијим изворима, карта »Мепезђе Кајте Чет Коетјотејсће Возлеп Зетујеп Отоаtien und Slavonien Samt den anoraenzenden Provinzen '"emeswar, Dalmatien, Hercegowina, Ragusa, Steyermark. Kaernthen. Krain, Priaul, Gradiska, und Istrien. einen grosen Theil von Unparn, Siebenburgen, Walachei. Bulearien, Albanien. Macedonien und einem Stick des Kirchenstaats und MKoenigreichs Neapel. Nach den besten Originalszeichnungen Charten, und Beschreipbungen entworlen von Herm Carl Schutz. 1785; gestoсћеп уоп О. Уна па К. Ма ег.» Већ се по натпису види да су картограф, Шиц, и издавач Артариа, желели на карти дати што више. Зато је и испала уредна, прилично прегледна, али слаба. Планине су кртичњаци који се тешко виде, јер је карта, бојадисана. Реке су слабо погођене. Номенклатура не ваља. Премештања места су и за ово доба претерава; Призрен је готово у истој географској дужини где је п Сарајево; Косово Поље је мало на исток од Дрине и т. д. Наравно да су на карти облитатни планински ланци: Мампталм, 5сатао, Атоептато итд. Ову је карту Сава Текелија, на. својој карти Србије сасвим прегледао. Његов посао је био у томе што је Орбија иврезана из целе карте и што су имена пренисана ћирилицом; при томе је нешто поправљено а нешто и искварено, н.пр. Стари брод, место Цариброд (код Шица: Залмђгод).

Није без разлога на овој карти Босна на првом месту. Аустрија се већ тада много за њу занимала, и, по свом начину, гледала да навикне свет на мисао, како она има на Босну права. Тако је Аустрија дуго времена водила једну тврдоглаву научно-политичку полемику о правима над земљама источног јадранског приморја с Млецима. Што се Босне тиче, то Аустрија, није желела Турској докавивати да Хабсбурговци имају, као угарско-хрватски краљеви, права на ту земљу, него је хтела, велике силе спремити на, свој план о заузимању Босне. У прву годину рата Јосифа 1 и Катарине П против Турске пада знаменита књига: зећитек М., Роћшвасће Сезећзећје des Konigreichs

59) Маршал Ђорђе Оливије Валис (1673—1744) добио је свога сина Стевана (1744—1832), коме је карта посвећена, у другом браку с грофицом Терезијом, Јосифом, Максимилијаном Кинском.