Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

Знаменити потицаји за географске и картографске студије почетROM XIX в. — Интензиван рад око теографије због ратних, политичких, економских и романтичарских разлога — Због велике жеље за знањем о Орбији мора Копитар да преводи Соларићево разлагање о Србији и уошште о југопсточној Европи — Економски разлози проучавања токова Саве и Дунава — Студије о овим рекама морају обухватати п Србију Угарска Дворска Канцеларија тражи 1814 проучавање Дунава — Геотрафско и катастрално картирање Јужне Угарске 1819.

Нови потицаји за географске, нарочито картографске, студије јавише се почетком ХЛХ в. с неколико страна. Пре свега ради ратних разлога. Противници Наполеонови копирали су великог војсковођу и у томе што су се учили од њега ценити важност добрих карата за ратовање. И Аустрија је своје прве научне географске карте израђивала тамо где јој се чинио Наполеон најопаснији — у северној Италији. У Бечу је, од 1506 Тод. постојао само »Торостарћзећ-Ићоотар веће Апстаје Аех Generalquartiermeister-Staabes« док је географски рад од војничких власти у Италији организован у >»I. R.mstituto сеоотаћ со то Пате«, 1818 год. Овај је завод премештен тек 1839 год. у Беч да се с тамошњим топографско-литографским заводом бједини у »К. К. тиИнатоеоотанасће Тави, који је био дуго времена главни завод за картографију свих земаља Батканског Полуострва.“) Нагло мењање лица Европе због Француске Револуције пи наполеоновских ратова изазивало је због политичких разлога жив картографски рад. И ради економских разлога, због опште изморености и банкрота неких земаља. проучаване су земље, да би се изнашле могућности нових извора рада и стицања. Напослетку, млада. романтика, са својом наклоношћу свему непознатоме, много је учинила за географско испитивање, нарочито примитивних земаља. Од те оклоности имало је и географско истраживање Орбије довољно користи. Но главни посао око истраживања. Србије још је био на Аустрији, која није лако губила наде да ће се како било дочепати Србије. Она, се тешила том надом, док је Србија. била турска и није је напуштала ни када. се Србија почела ослобађати од Турака. Аустријски напори, да се без жртава и без

мерилу, отприлике, 1: 640.000, која има натпис: „Karte von dem Koenigгејсћ Зегујеп“, На њој се, очевидно држао највише Шица, с којим је резао његову карту. Непознат је састављач једне друге карте Србије из тога доба, где је код већчх места наведен број кућа (Haardt von Harfenthurn, a. c., 144). .

67) Усп. Нагадашег, Епћујскејипо дег Каггоотарће уоп ОзгеггејсћUngarn mit besonderer Beriicksichtigung oificieller Kartenwerke. Verhandlungen des neunten deutschen Geographentages zu Wien, 1801, 259—283.