Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

42

што се номенклатуре тиче, а иначе ју је још искварио. Та је приложена чувеној књизи и постала је основа, за дипломатске разговоре о Србији, особито ради њених разграничења с Турском; и по приложеном Копитаровом и Вуковом ручном примерку Вајнтартенове карте Орбије о њиховим исправкама вид се да нису имали много поправљати; најважније су исправке, што је на планинском ланцу који иде југозападно од Јабланика записано »Медуефик«; тај ланац на карти нема, имена, изнад планине »Џтавтјапзка« записано је »бобја«; река »Тен а» (Ђетиња) цела је испревлачена; исто тако испревлачена је и једна притока Колубаре која би одговарала Градцу, само је нацртана, много дужа; испревлачен је и горњи ток Груже и пут уг њу; уошште је испревлачено подоста путова у југозападној Србији; од места, је унесена оловком само Топола.

По ономе што је Вук писао о Вајнтартенову опису Србије и што је говорио и писао о својим географским и историјским плановима, он није могао преводити Вајнгартена, мада би било врло добро да га је он превео, допунио и исправио. Тога се посла морао ко други примити, и латио га се родољубиви граничарски официр, Стеван Милошевић, који је живео у Новој

" Градишци.) Опособности су му за овакав посао биле веома, мале, али је била велика љубав, којом је приступио своме послу. Међу тадашњим Србима аустријским официрима он није био једини који се одушевљавао моћним српским родољубљем. Поход модерног национализма из Европе и херојска. борба Срба за ослобођење распалили су народно осећање међу српским граничарским официрима, од највиших до најнижих. Моћни аустријски политичар и један од најугледнијих аустријских официра, барон Петар Дука, био је пре свега Орбин.) Он је исто тако србовао као и чувени Никола Стаматовић, само је био опревнији, али је са свог високог места чинио знамените услуге општој српској ствари.) Милошевић се налазио у пријатељском кругу познатог српског родољуба, официра, Василија Главаша. Њему је посветио и свој превод Вајнгартенова. описа, Орбије, коме је дао натпис: „Итатстческое описанје Серб:е (со землеописанјемљ ове землђ).“ Милошевић ни једним словом не спомиње писца, вели само да му је Описаније „на сербски езнкљ преведено“, превод је изишао у Будиму 1822 год;

5) П. Ј. Шафарик је записао само ово о Милошевићу: ...пепп! з1ећ чиновникљ шпа зћетеЕ Отсјег 1п дег Огапхе (Мец- Gradiska) gewesen zu sein.“ Šafarik P. J. Geshichte der sidslawischen Literatur. TI. Das serbische Schriffthum?, 1865, 345.

%) Paoojuuh H., Доситејево писмо о уређењу и просвећењу Србије, Летопис Матице Српске, 300 (1921), 356.

98) Ђукић А., Ц. Кр. поручник Никола Стаматовић, Бранково Коло, XI (1905), 1051.