Гласник Скопског научног друштва

96 Гласник Скопског Научног Друшшва 4

Но, и поред све простоте решења основе ове цркве, она је, баш као основа, за нас од великога интереса. Пре свега морамо да уочимо духовито'и вешто продужење олтарнога простора искоришћавањем дебљине зидне масе код источног зида. (тешњен сасвим малим димензијама саме цркве, које су собом одредиле и недовољну величину олтарнога простора, архитект ове цркве избацује олтарну

'ОСнот4 кувета ~ РАН ас 15 соу РОЕ

о МУБОТеН ~ УБОТЕН- |

И

НИЦИ Ш | || | |

ЦЕ

| мај

АЦО

|

5 ШИ | и 6 6 Ју (

Ку | =>

пресек. Фр СНУ ДОјђ: сдуре УЋИ КЕ ен |) А .

ајрњ Парка Ћ А ,

абсиду (центар њенога полукруга) сасвим на ивицу спољне линије источнога зида и на тај начин искоришћује целокупну дебљину тога зида за простор који ће се употребљавати. Но не само то. Решивши овај проблем он добива одмах и готово "решење за проблем развијања олтарне абсиде, који је не мање важан за спољну обраду тога вечито болног места на свакој црквеној грађевини. Јер сама по себи абсида, као један архитектурни прилепак, врло је осетљива у погледу доброг пласирања и пропорционирања. (Овако: јаким избацивањем абсида се приближује правоме ризалиту, јер имајући пет страна, две крајње се скоро под