Гласник Скопског научног друштва

77 Архштектонски споменици у Скопској Црној Горп | · 7103

кубету били још одмах сасвим зазидани, докле су где-где остављене врло мале рупе за вентилацију. Тиме је цели простор јако замрачен и ово замрачивање је карактеристично што се истовремено јавља код многих цркава тога доба, које се у главноме поклапа са добом када су се у Византији водиле жестоке полемике хезихаста.'

Уски прозори који се налазе према остатцима бочних бродова увучени су за нешто у зид, а луци, што пресводе њихове правоугаоне нише, служе тим каменим прозорима уједно као олакшавајући луци.

Двојни прозор који се налази у тимпанону трансепта са северне стране проста је облика и потпуно је зазидан (ел. 4, 5).

Тројни прозор који се налази у тимпанону трансепта са јужне стране једноставан је по своме облику, али има интересантно решење лукова који пресводе сваки отвор и потсећа на тројне прозоре из саборне цркве у Хиландару (сл. 7).

На западној фасади, у испуни тимпанона главнога брода, налази се један врло велики округли прозор — окулус (сл. 8). По малтеру, којим је тај отвор био изнутра скоро цео олепљен, рекло би се да отвор није био зазиђиван, већ је функционисао као прави прозор. Оваквих округлих прозора сретамо често на црквама и другим грађевинама на Атосу. Они ни код нас нису, ретке и необичне појаве; специјално овде у Старој Србији као окулуси нису нам држимо, могли бити донети са запада, већ само са истока. Мег међутим налази да га баш овај окулус подсећа на латинске руже."

(Обоја врата, и јужна и западна, имају исту замисао и обраду. У великоме дугачком отвору углављене су три камене греде као рагастови. Поврх горње греде, надвратника, намештен је један мали и танак камени венчић. Поље више надвратника испуњено је зидом и служило је за постављање иконе — фреске. Западна врата, код којих су довратници и надвратник обогаћени једним танким торусним профилом имају и натпис урезан на површини довратника.

енаца на цркви у опште нема много. Главни венац који се састојао из једнога реда зубаца на цик-цак завршавао је фасаде главнога брода и трансепта (сл. 7 и 8), док је венац, који је завршавао фасаде абсиде и фасаде остатака бочних бродова, био састављен из два реда зубаца на цик-цак (сл. 9). Квадратни део тамбура кубета завршавао се венцем од једнога реда зубаца (ел. 9). Таласасти венац на кубету није нам данас очуван, те о његовоме саставу не можемо ништа са сигурношћу тврдити.

Пласшика дешаља. — У опште узев, цркве овога стила и овога доба нису биле богате ни нарочито разрађеним детаљима нити пластичним декорацијама нарочито споља, па је исти случај и код Љуботена.

У унутрашњости пак ове цркве наилазимо на, ако не многобројне а оно јако интересантне, детаље. То су наша четири слободна подупирача, четири квадратна ступца, који на себе примају тежину сводова и кубета. Од ова четири ступца неки су монолитни а неки су састављени из два комада. Главна карактеристика им је што сви имају ектазиса и ако су квадратнога пресека (сл. 6, 10).

(Оба источна ступца имају подједнаке и стопе и капителе који се састоје из обичне плочице и мало изолученога косог засека. М стопе и капители прилично испадају из равни ступша. Оба пак западна ступца сложенија су по својој форми. (Северозападни ступац има капител једноставне замисли, као што су и они код источних ступаца, али је украшен на сва четири угла са по једном скултованом представом овнујске главе, стилизованог листа, птице и акантусовог листа. По (Окуњеву, ова је стилизација чисто јерменска.“ Стопа овога северозападнога ступца још је више карактеристична. И она се шири на доле слично онима код источних стубова, само је пластично разрађена додатком једнога торусног профила на врху плинте, при чему се својом оригиналношћу одликује

« Сћ. Глећ), Швботе де ГТЕтрпте Ваш, Рапз 1920, р. 198. # бађк. МШећ, Г/апасеп АгЕ Зете, р. 114 # Н. Л. Окуневр, ор. се. стр. 243.