Гласник Скопског научног друштва

73 Архишекшонски споменици у Скопској Црној Гори 105

један размакнут од другога за десетак сантиметара а на угловима извесне скултоване представе, за које би се рекло да су човечје главе. (Отуда се баш и може закључити да је ово био капител а не стопа. ИМ овај капител и стопа северозападнога ступца имају скоро истоветне примере у јерменској архитектури.

Банци за ђаконик и протисис су од камена и док је код банка протисиса профил састављен од плочице и косог засека, дотле је код ђаконикона састављен из ситних класично римских профила: двеју плочица, симе, плочице и ехинус киме. Како се у зидовима цркве налази доста квадера од порушених римских споменика, то је, вероватно и овај банак употребљен без преиначавања, онакав какав је нађен.

Ефекши полихромије. — Целокупна фасада цркве, од свога подножја па до врха кубета, извршена је из редова опеке и камена. Архитект ове цркве следовао је примерима својих претходника и тражио је у полихромноме шарању своје фасаде допуну већ постигнутих ефеката монументалне пластике и пластике другога степена. Редови опека и камена ређају се ритмично један за другим, конструктивне форме показују се као појачане истицањем разних боја у њиховим линијама: све тече нормално и не даје ничега новог ни особитог. Али оно што се истиче изнад свега, оно чему је при полихромноме шарању дато највише важности и поклоњено највише пажње, јесте без сумње абсида, која спада међу најбоље решене абсиде у српској архитектури и у овом правцу (сл. 9). До завршетка своје лажне аркатуре и њене конструктивне форме, редови опека и камена теку нормално, као и код свију зидних платна. После тога, абсида добива један широки фриз разрађен полихромно и дивотно из самих опека. Свака страна абсиде добила је притом засебан мотив: шаховска поља или крстиће или квадратиће положене косо или усправно. (Очигледно, да је абсида, као простор где се налази свето место, с нарочитом идејом била одвојена од осталих. На ово одвајање наилазимо свугде код грађевина овога доба и стила — код Маркова Манастира, цркве Матере Божје у селу Кучевишту и т. д.

Како је ова црква већ одавно запуштена и без икаквога венца који би је штитио од атмосферских промена, то је фасада њена потпуно патинирана, те се не може са сигурношћу тврдити да ли су природне боје опека њених биле појачаване и уједначаване црвеном бојом за а! ф'езсо, као што смо видели код Маркова Манастира: и као што је случај код Св. Андреје на Трески. Мали знаци нам ипак то казују, а факт поновљен више пута даје нам право да изведемо закључак. Мешање ова два материјала, опеке и камена, није, дакле, имало у ово доба само један разлог, већ више разлога: и конструктивни, јер опека служи изравнавању слојева и економски, јер је опека вазда јефтинији материјал и естетички, јер разнобојни материјал даје ритма и богаства спољњем изгледу.

Неће бити без интереса поновити“ и указати овде на слабу везу између архитекта и сликара у оно доба. Обе нише више врата изређене су полихромски од стране архитекта врло пажљиво и са жељом да привуку пажњу на себе као места где су улази. Међутим, пошто су зидари завршили свој посао и удаљили се, дошли су сликари и на истоме месту поставили своја дела — иконе а! |тезсо, покривши, дакле, претходно речену површину слојем малтера.

онсшрукције, шехника и машеријал. — Ван сваке је сумње, да је велика штета по целокупну српску уметност што је ова црква данас тако очајно порушена, да тиме из дана у дан бесповратно пропада. Али да тога није, тешко да би се у српској архитектури нашло објекта, који би нам, тако отворено, пружио толико могућности за студију грађевинских конструкција у опште, које су се употребљавале у то доба. Ова је црква за нас у ствари цела — целцата, јер је факт да јој не недостаје скоро ни један, ма и најбезначајнији елеменат, који не би давао упуте за рестаурацију порушених и несталих форми. Све, дакле, форме на овој цркви, данас су опипљиве и даду се измерити, тако да за ус-

' Др. АЛ. Мирковић и арх. Жарко Татић, Марков Манастир, Српски споменици Ш. Нар. Музеј Београд 1925 стр. 20. У 7 “ Е » Мирковић—Татић ор. сњ, стр. 24,