Гласник Скопског научног друштва

755) Архишекшонски спомениши у Скопској Црној Гори 7107

архитрави конструкције другога реда, јер више себе имају олакшавајуће луке пунога центра. 5

Главни луци, који носе тежину кубета, изведени су од наизменично поређаних квадера од бигра и опека (сл. 10). ЕЊихова дебљина је врло мала, (око З0ст) и они се продужују у сводове истом равни и истом дебљином. Пандантифи, који се ослањају на луке изведени су из хоризонталних редова чисто и правилно, и то само по површини, док је маса зида између пандантифа и површине квадратнога дела тамбура испуњена ломљеним каменом, заливеним житким малтером. Кубе је цело изведено од опека.

Абсида, која је, као што смо раније већ напоменули, избачена на саму ивицу западнога зида, самим тим добила је једну безначајну конструктивну махну, јер је њено везивање за зид било отежано. У равноме зидању архитекту се је било лако помоћи, јер је још увек имао могућности да своје опеке провлачи из зида у зид, ма да не сувише правилно и добро. Али при свођењу, требало му је бити добар мајстор па моћи опеке везивати све истим линијама из свода, преко чеонога зуба абсидиног, затим по кривини абсиде до шва на симетрали, куда се све опеке и квадери заустављају и превезују (сл. 11).

Структура зида није једнака по спољашњој и унутрашњој површини. Док је спољна површина зида увек технички брижљиво израђена од редова опеке и камена (односно само опеке на извесним деловима грађевине) дотле је унутрашња површина зида израђена од опека неправилно утиснутих између неправилних линија ломљеног камена (ел. 10, 11). Сви тесаници на спољној површини зида, као и допрозорници и њихове мале архиволте, израђени су од жутога пешчара, крупно зрног и доста меког. Спојнице између опека и камена имају дебљину око 5ст, дакле, дебљину једнаку дебљини опека. Материјал пак, који испуњава масе зидова и појављује се на унутрашњој површини њиховој, разнолик је: може се наћи и пешчара и кречњака и серпентина. Пада у очи, да су спојнице и неравнине између појединих комађа камена или опека најпре заравњаване малтером, па је тек преко такве површине набациван слој малтера, који је примио на себе живопис.

За конструкцију сводова и лукова редовно је био употребљен бигар, свакако због своје лакоће и шупљикавости. Шупљикавост бигра још пружа могућности да се малтером два камена боље међу собом вежу.

· Довратници и надвратници код обојих врата као и сва четири слободна ступца у унутрашњости цркве израђени су од углачаног бигра. (Сва четири капитела и све четири стопе стубаца такође су истесани од бигра.

Над капителима стубаца, у свима правцима провучене су јаке дрвене, храстове стеге, које су служиле за паралисање хоризонталних потисака које чине нижи сводови и луци. У истој овој висини и кроз саме зидове провучен је један дрвени серклаж, састављен из две размакнуте дрвене греде, местимично спојене између себе дрвеним пречагама. Има трагова који показују да је у висини центара главних лукова, био постављен још један систем дрвених стега. Исто тако виде се трагови кружне дрвене стеге у тамбуру кубета.

У скоро свима угловима цркве а на местима где почињу кривине сводова или лукова као и на местима где почињу пандантифи узидани су извесни судови од печене земље, који су вероватно служили повећању акустичности унутрашњег простора. Ти судови имају грлић пречника око 5ст, на најширем делу пречник им је 15 ст а укупна дубина 25 ст.

Сазидана у доба, када је средњевековна Српска Држава била у највећем напону своје снаге, црква села Љуботена представља нам у исто време један од најлепших примера грађевинске уметности тога доба. Из напред изложеног назиремо, са колико је љубави, знања и усрдности, цео овај архитектурни, мали монумент рађен и израђен. Ваља уза све имати на уму и то, да ово није била краљевска, већ само властеоска задужбина.