Гласник Скопског научног друштва

774 Гласник Скопског Научног Друштва 6

Последњи пар светаца одвојен је, једном пантљиком, од групе цара и царице (слика 3). Прва по реду је царица Јелена, која на глави носи високу круну, испод које се види црвен вео, пребачен преко главе. (Обоци, нанизани бисером висе са стране лица. ен огртач је пурпурне боје, а распознаје се и лорос, пребачен преко леве јој руке. У десној руци држи скиптар. Њена фигура изгледа веома нежна према крупној фигури Душана, који носи кратку браду, на среди раздељену, и дугу косу. (Он нема плашта. У десној руци држи крстати скиптар. Пошто му је скоро цело тело уништено, не распознаје се лева рука његова, преко које је, вероватно, био пребачен лорос. Лик фигуре, која стоји десно поред Душана, сасвим је уништен. (Она представља једнога голобрадога дечка, коме не може бити мање од једанаест година старости. Дуга коврчава коса пада му по врату. М он нема плашта, док му је лорос пребачен преко леве руке. Обема рукама држи скиптар, који има исту форму, као скиптар царице. М круна му је сличнија круни царице него ли круни Душана.

ве три фигуре представљене су еп [асе и према њима се окреће Христос, који је насликан десно, како седи и десном руком дели благослов, док у левој руци држи јеванђеље. Христа десно прати св. Јован Претеча, окренут профилом према Христу, а руке му показују гест молитве познат из сцене Деисиса.

ве ове слике необично су много страдале. Ако би живопис у Љуботену био из год. 1337, које је године према запису црква сазидана, онда бисмо пред собом имали краља Душана из млађих година и онда фигура, која стоји десно поред Душана, не би могла бити Урош, јер се он родио управо 1337 год. Морала би се година постанка живописа помаћи за најмање једанаест година унапред, ако би фигура десно од Душана представљала младога краља Уроша.

цена, у којој је представљен дванаестогодишњи Хрисшос у храму јерусалимском (Лука П, 42—52), насликана је с обе стране прозора на западној половини севернога зида. У једној полукружној екседри Христос седи сасвим горе у средини учитеља (по три фигуре лево и десно од Христа). (Он у десној руци држи расклопљену књигу, а десном руком обраћа се учитељима око себе и говори им. Ови га гледају задивљени његовим речима. Десно у углу појављују се Јосиф и Марија, који беху већ три дана узалуд тражили Христа. Марија се окреће Јосифу и показује му руком на Христа. (Слика је, на жалост, скоро сасвим пропала.

До ове фреске насликана је Свадба у Кани (Бракђ вђ Кани Гали..... И прбложи водз..... слика 4). Лево за једним столом правоугласта облика седи пет фигура: у средини су младенци, лево Богородица и Христос, десно једна личност старијих година, која би, према јеванђелскоме тексту (Јован [, 8—9), представљала кума. (Сто као да има мраморну таблу и свуда около њега намештена је једна тканина, извезена црвеним шарама, која служи за убрус. Младенци носе круне на глави и њихове су хаљине раскошно извезене шарама. Христос седи лево и представљен је у профилу, а поред њега је Богородица, која му се обраћа молбом и као да обема рукама својим хвата руку Христову. Десно седи један човек у оријенталском костиму. Он држи у десној руци чашу и, несумњиво, представља кума, који први окуси од вина, што постаде од воде и нађе, да је боље од онога, које је пре овога служено ( Јован П, 9). Позади младенаца види се служавка, која на једноме послужавнику приноси једну боцу и једну чашу. М иза кума назире се једна исто таква служавка. Десно је насликано чудо претварања воде у вино. Доле стоје четири велике амфоре, а више њих два дечка држе једну мешину и притискивањем мешине точе из ње течност у амфоре. Испред ова два дечка стоји Христос, окренут на десно и благословом своје десне руке извршује чудо претварања воде у вино.

У овој слици је нарочито интересантан мотив са мешином. ИМ данас је обичај у Скопској Црној Гори да се вино држи у мешинама и сликару је, сликајући ову слику, лебдео пред очима овај обичај из народа.

а ову сцену, у којој је насликана Свадба у Кани, надовезује се сцена сусрета Христа са Самарјанком (Глагодетк од ка Салмафенине сл. 4). Лево седи Христос на камену и говори са Самарјанком, која, обучена у оријенталско одело, стоји десно, окренута Христу. Између њих је бунар. Слика