Гласник Скопског научног друштва

720 Гласник Скопског Научног Друштва | 72

(Св. ђакони обично су насликани у олтарском простору поред светих архијереја. Св. Лавреншије (Пакфенатје) носи бео стихар. У десној руци држи кадионицу, а у левој дарохранилницу. Св. Роман (Романњ) не разликује се од Лаврентија. Св. Стефан (бтепанњ) једва се може разазнати. (Св. Еуплос

(б8па) држи у левој руци сасуд потребан за приуготовљавање причешћа и десном руком дотиче се ушице тога сасуда. слици, која представља Исцељење слепта у бањи Силоамској (Јован, [Х, 1) илустрована су два момента. Лево се Христос дотиче очију од рођења слепога, а десно (на источном зиду протисиса) се слепи умива у једноме басену воде. То је бања Силоамска, у којој се слепи уми, те прогледа. Слика са исцељењем осене болесне 18 година, зрчене тако, да се није могла исправити (Лука ХШ, 11—13), сасвим је оштећена. Жена, потпуно пресамићена, наслања се на палицу. Пред њом Христос, који је исцељује од недуга. Исцељење бесна, који беше нем и слеп (Машеј ХИ, 22, Лука ХЛ, 14) и Исцељење два слепа (Маше; 1Х, 27—30) јако су оштећени. Исти је случај и са оним сликама, у којима су илустровани јављање васкрслоа Христа мироносицама и Мироносице на гробу Хрисшову, којима анђео јавља, да је Христос васкрсао. асвим је оригинална сцена, која је илустрована у ниши протисиса. На

престолу троугаона облика лежи дискос са Христом као агнецом (слика 7). Лево св. Пешар (9 аггог Петоос) у архијерејском одјејанију нагао се изнад дискоса и „копием“ се дотиче агнеца. Десно други неки св. архијереј, чија је сигнатура отпала са малтером и од кога се види само глава и једно парче одјејанија, исто се тако нагао изнад агнеца и благосиља га десном руком. (Ова слика је у свези са проскомидијом, која се сваке литургије у овоме простору врши, а на којој се приуготовљавају св. дарови. Пошто се помоћу „копија“ приуготови агнец, он се полаже ни дискос и при томе се читају нарочите молитве. Поуздано је овде фиксиран тај моменат припремања агнеца. МИ у Матејићу у ниши севернога параклиса насликани су св. Василије Велики и св. Јован Златоусти, један према другоме, како се „копием“ дотичу агнеца, као овде у Љуботену. У хришћанској иконографији овај се мотив први пут јавља у овим двема црквама. Изнад ове слике насликан је младеначки Христос у слици до појаса. Он десном руком благосиља, док у левој руци држи полуразвијен свитак.

У ђаконикону су насликани:

1) у доњој зони на јужноме зиду св. Гршорије Чудошвораи, св. Спиридон и св. Силвесшар папа римски, а на источној страни св. Самона;

2) у ниши св. Исавр и св. Викентије;

3) на своду анђели.

Св. Григорије чудошворац — Та Грнгорнее чбдотворец(к), св. Спиридон — Спиридон(к) и св. Силвестар (најисточнији) — Снаккестрк папа рнлиски, насликани су у архијерејском одјејанију и сасвим су оштећени. (Они су насликани у профилу, окренути на лево. Први обема рукама држи свитак, на коме пише:

Багодарнмк те Гн Бе... На свитку другога чита се само: ћестн....

а на свитку трећега Ги Бе бш.

Св. Исавр — стим Исакџк (насликан северно) и св. Викеншије — см Внкендне (насликан јужно) су ђакони, који у десној руци држе по кадионицу, а у левој по дарохранилницу (слика 8). Исти је случај и са св. Самоном, — стн Самона. Изнад св. Исавра и св. Викентија у ниши ђаконикона насликана је у слици до појаса Богородица са горе уздигнутим рукама на молитву. Више нише насликана су два анђела, који држе цреп са ликом Христовим („нерукотворни образ“). | |

У олшарскоме просшору нашли су места у доњој зони св. архијереји. (С обе стране прозора на олтарској абсиди насликани су чувени литургиски писци св. јован Злашоусти и св. Василије Велики. „Фигуре ова два света

архијереја данас су скоро сасвим уништене. Северно је, по свој прилици до