Гласник Скопског научног друштва

7124 | Гласник Скопског Научно Друшшва 76

Као што се из овога краткога прегледа види, живопис у Љуботену пружа у иконографији неколико мотива, који су потпуно нови. У свези са апокрифном причом о смрти Богородичиној постале су сцена „Молитва Богородице у врту“, при којој се дрвеће повија пред Богородицом и сцена „Вазнесење Богородичино“. У свези са литургијом формирала се сцена „Припремање св. дарова“, која нађе места у проскомидији. Уз то је уметник унео у своје композиције и неке мотиве из народа (представа мешине у сцени „Свадба у Кани“); а у тежњи, да буде што ближи стварности, није се устручавао, да у „Исцељењу болеснога од водене болести“ представи млазеве воде, који избијају из трбуха болесникова. — Несумњиво је уметник овде био под утицајем народнога веровања, да надувеност у воденој болести долази од велике количине воде, нагомилане у телу и да се исцељење постиже уклањањем воде из организма.

(Оригиналношћу својих иконографских мотива, који налазе аналогије само у савременој му уметности српској (у Грачаници, Патријаршији, Дечанима и Матејићу) и увођењем елемената из народа, живопис у Љуботену показује извесну самосталност, која сведочи о почецима формирања једне националне уметности. И својом предилекцијом за зеленом бојом (у живопису је најчешћа комбинација црвене и зелене боје) уметник, иако у свему није био на висини великих сликара српских Х!М века, показује извесну оригиналност и независност у схватању уметничких проблема.

Због свега тога живопис у Љуботену заузима угледно место у нашој

старој уметности. Влад. Р. Пешковић.

ВЕЗОМЕ. ТЕ5 РЕМТЈЕЕБ МЏКАТЕ5 РЕ РЕСШ5Е РЕ ЕЈОВОТЕМ.

Га Ста Сота (Мопфаспе Мопе) дез епутопз де ЗКорје. роззеде ачејацез возе шЕбгеззапћез роџг Ја зсјепсе ЕапЕ а саџзе де Јецг агсћиескше даџе де Јешз ретигезв тигајев. Ге О" Мати Е. Реомтс, ргогеззеш" а УЏтуегане де Вестаде, дести ећ ешсфе Фап5 Гагсје ргбсбаеп! Јез решиџтев аш Аебсогеп! чпе де сез боћзез, сеЏе, астаеЏетепћ еп гшпе, де Пибогеп.

Џпле ебаде арргојопаће а сопаик М. Ребкомс аих гезшЊћаћа зшуат5:

Тез ретћитез тигајев де Гјшђојеп арратНеппел! а Гасе Фог ди меЏ ам зетђе. ЕПез опЕ 616 ехесшћее5 етте 1337 ећ 1348. ЕПЏез зе ФфзНпоџмеп! раг Јешг опочпајће ећ обтепћ аиејаџчез тоа аш зопе ађзојштеп! пеш еп 1сопоостарће ећ пе Кошуел! Ф'апајостез дџе Фапз Ја решиште зетђе Фајогв (а Отасатшса, Раштата, Пебат ећ Матепс). Рагта Јез зеспез гергезепћбез, ГАззотрноп (ће. 1 е# 2) еј Ја Ригете аде Фа Угетре ап јака п (По. 6) зопЕ рагсшететеп! шегеззап(ез. ЕПез ве гаррогјепћ а цпе |есепде аростурће гејануе а Ја тон де Ја Млегсе. Есајетеп! ополпаје езћ Ја зебпе аш Аесоге Ја теће ди ргоназ (бо. 7) ећ аш гергезепће Ја Рубратаноп аез ојјтапаехг арропбез раг јез сћубНепз аш мопЕ гесемол' |еџећамене. Џп +е] тоне (Језиз зош5 Ја јогте аФип рене епјапЕ сопеће зиг Ја рајепе) арратаћ рошг Ја ргепмеге [015 Чапз сопоостарће сћгбебеппе а Пиђојеп еђа Матеће.

Еп ошће, |агбаје а шоди дапз зе5 сотроз опз сетајтв то 5 рорџјатев. ТеЏе Гоште рјете де мп Аапз Је Мосез де Сапа (бо. 4); Теј5 епсоте 125 јећ5 Феам јавззапћ ди уепфе аи тајаде дапз Ја Сивбмзоп аде ГЛудгоргие (ће. 5, а дгоне). Епбп Ја ргед есНоп де |агнаје де Циђојеп роџг Је хе рит, аџ Пеш де Ја сотаћапајзоп јизаџе Ја ћађицеЛе де кошсе ећ де ме ретте! де Јш ашибџег, Ф'аргез Ја сопсјивоп де М. Рефом1е, чпе сетајпе омолпајфе егћ чпе 1лаврепдапсе гејануе еп се аш сопсете Ја сопсерНоп еј Ја зојиНоп Аез ргобјетез агн5Наџез. Аџза! зез решћитез тигајев оссирепћ еПев шпе рјасе штротгапје Чапз |апстеп ат| зетђе. ,