Гласник Скопског научног друштва

9 | Басшарни у нашој земљи 25

да је он понео толики новац колико је обећао варварима. Ми не видимо зашто би то било опасно. Ако је мислио да плати, морао би понети новац. С њим је велика његова војска и нема опасности да га неко опљачка. С друге стране, ми знамо да је он због тврдичлука и Гентија преварио и послао му само један мали део обећане суме.:

Ако су се Бастарни вратили на Дунав, то је било сасвим природно, кад су изгубили поверење у Персеја. Није потребно да мислимо још на неке разлоге за то. На пример, да су већ раније били нерасположени према њему, јер су мислили да је његова неутралност била крива што су у Дарданији код оне вароши (тобоже Ниша) страдали. Ми смо видели зашто су они тај пораз претрпели. Узрок је био њихова несмотреност и дарданско лукавство. Никаква кривица за то није се могла бацити на Македонце. Исто тако немамо потребе мислити да су се они повукли под утицајем Римљана и Пергама који су им могли послати посланике у том циљу.

У сваком случају, Персејево држање било је неодлучно. Он је јамачно начинио уговор с Бастарнима по ком су они имали да му даду 20000 за споменуту плату. После се предомислио и задовољио би се с 5000 људи. Али и ту помоћ изгуби. (Он то чини у најкритичнијим моментима за себе. Такав слаб и неодлучан владалац није могао изићи из борбе с римском војском несатрвен. Можда би га Бастарни спасли, бар за тај моменат, да је умео да их употреби. егова колебљивост и тврдичлук били су у историји Рима и Македоније од великих последица.

По једној хипотези Бастарни се појављују у историји наше земље можда још једанпут. Апијан (Шуг. 5) каже да су Скордисци, Меди и Дарданци с Келтима упали у Македонију и Грчку и оскрвнили Делфе (442 она, био топе Келтоје, ТАХоибу об Хпорфожо јаМмата жал Модбо. жол Атрбаут Тју Мажебомам гпебрацоу). Пошто се овде Скордисци одвајају од Келта, то ови Келти свакојако нису идентични са Скордисцима. Помишља се да су то Бастарни, пошто у дунавској долини није било других Келта. Међутим било је и других келтских племена у ближем и даљем суседству (Скордиска, ако се мора узети да су ти Келти који упадају по Апијану у Македонију били из тих крајева. А могао се Апијан овде и побркати. Он Скордиске назива Илирима, и ако су они Келти. У свом извору он је видео да се говори о Келтима. Како је сад погрешком узео да су Скордисци Илири, дабогме да је морао сматрати Келте као нешто различно.'

оцније се више у нашој земљи Бастарни не помињу. Никола Вулић

' То каже и Полибије 29, 9, 13 и Диодор 30, 10, 11. — Мезе Ш 153 мисли да је Персеј држао да су му Бастарни сигурни, кад су једанпут оставили своју земљу и дошли у Тракију, и

да је хтео да их добије сад јефтиније. [о изворима о томе не може бити ни речи.

г Кетасћ 321.

8 Кетасћ (321) прави још једну хипотезу у вези с овом. Апијан прича мало даље да је ЛА. Сципијон казнио Скордиске за скврњење Делфа, уништио их и оно што је од њих остало сатерао у Дунав и на дунавска острва. Кејласћ мисли да Сципијон није предро до ушћа Дунава, како му изгледа да Апијан каже. Он држи да је Апијан ову погрешку учинио зато што није умео да објасни откуда Келти (Бастарни) на ушћу Дунава, ако их Римљани нису ту сатерали. Али прво, Апијан не каже да је Сципијон отерао Скордиске до дунавског ушћа. По њему, они су се повукли испред Римљана на Дунз:в, али не каже на који део његов. Друго, сасвим је произвољно узети да је Апијан тумачио, и то на тај начин, откуда Келти на ушћу Дунава. Он је могао знати да су они ту, а у питање како су дошли није морао улазити.