Гласник Скопског научног друштва

ДВА ПРИЛОГА ПРОУЧАВАЊУ ДУШАНОВЕ ДРЖАВЕ [. ПОВЕЉЕ ЦАРА ДУШАНА О МЕТОХИЈИ СВ. ПЕТРА КОРИШКОГ

(Стефан Душан оставио је неумрли спомен за векове као велики српски законодавац. Плод његова законодавног рада налази се не само у познатом Законику г. 1349 и 1354, него и у српским преводима и компилацијама грчких законских зборника, и у многобројним повељама.

Позната је ствар, да се од Душанова доба сачувало много више повеља, него од иједног другог српског владара.

Од г. 1840, када је Карано-Твртковић објавио, у својој збирци, повеље Дубровачког Архива и од г. 1847. кад је Дим. Аврамовић наштампао неколико повеља преписаних на Светој Гори, многе су Душанове повељг угледале света у зборницима Миклошића, Меда Пуцића, Шафарика, Флоринског, Љ. Стојановића и у другим делима, нарочито у публикацијама Српске Краљевске Академије.

Ипак није још цела дипломатска грађа за српску прошлост исцрпљена у тим публикацијама. У својим „Законским Споменицима“ могао је Ст. Новаковић да наштампа још много регеста из непознатих српских повеља (између њих — 14 повеља Душанових). Изгледало је, када је Љ. Ковачевић почео да штампа своје светогорске преписе, да ћемо имати све Душанове повеље објављене.“ Ипак није та збирка угледала света. Зато смо се ми за време нашег боравка у Хиландару, трудили да допунимо регеста Новаковић-Ковачевићева.

том приликом смо нашли једну још непознату Душанову повељу Хиландару, која заслужује да буде наштампана. арочиту пажњу обратили смо на повеље бр. 41, 42 и 43.

У каталогу српских повеља забележене су оне као:

41. Пабла Д9шана за земао оу мегнице., Моквнуцк мн оу «к. Петра.

42. Цаџал Д8шана монастбрб Петфа Коришкаго (печатњ).

43. Цаџа Двшана монастб фв Пета Норишкаго (дбпанкатљ).

(Од тих повеља наштампао је Ст. Новаковић само једну — бр. 41, и то са многим скраћењима и погрешкама. Главна је од тих погрешака, што је датум повеље код Ст. Новаковића означен овако: Покефннвемћ господина скетаго цафа Гиорвгв логољетк запша на Окчи Поди месеца маш . 31. ДАНЕ: ДОК оригинална повеља бр. 41 носи други датум: м'ица •нола• 6, покеаЕНИвеИЊ

гошподина светога цафа, погодетк Гиорвгк записа На Окчи Пошн.

' 12 из Хиландара (по преписима Љ. Ковачевића), 1 — из лавре Св. Атанасија (по фотогр 4. Н. Анастасијевића) и 1 — из Вујићеве збирке.

= Тешко је утврдити тачан број Душанових повеља, због збрке коју уносе грчке повеље Меникејског кодекса са Душановим потписом, од којих многе нису Душанове (о томе в. Флорински, Памлшники, стр. 121—140). Изгледа нам, да је општи број Душанових повеља (сачу-

ваних у оригиналу или у тачним преписима и преводима) — 87 (из доба краљевства — 38: писаних српски — 25, грчки — 2, у латинским преводима — 11; из доба царства — 49; писаних српски — 31, грчки — 16, латински — 2). Ту не спадају сумњиве которске повеље.

з Ст. Новак. Зак. Спом. 433 - 434.