Гласник Скопског научног друштва

Преглед лишерашуре- 32)

Проф. Нелзепђего има намеру да публикује сву богату литерарну оставину Николаја Мезарита, која по досадањим публикацијама мањих Мезаритових списа обећава да ће дати још много драгоцених података за историју Византије концем ХИП. и почетком ХШ. столећа. БА а

Нелзепђего Апои5ћ Ацз дег безесћтесћее ипа Гл егаћиг дег Раја1оЈотепхе: . — 5ихипозђетсћке дег Вауегазећеп АКадетле Чег У/1ввепзећаНеп, рћПов.-рћ ој. чипа ћазе. К] Јаћго. 1920, 10. АБћ. Мипсћеп 1920. стр. 143 са 4 фотографије. 8".

Историја Византије у доба Палеолога, нарочито историја унутарњих односа, није још довољно испитана и проучена, те садржи много неразјашњених питања и нерешених проблема. Научници ранијих времена нису радо приступали проучавању историје последње епохе византијске империје, јер она као доба декаденције и агоније није представљала за њих никакав већи интерес, и ако једна држава и у таковој фази свог развитка има несумњиво много ин-. тересантних момената, који су вредни веће пажње и проучавања.

Последњих година публикована су два рада која имају за предмет историју епохе Палеолога. Први рад је гореспоменута расправа А. Нејзепђего-а, професора Универзитета у Минхену и наследника К. Кештђасћег-а на катедри средње- и новогрчке филологије, а други рад потиче од Е. Зтет-а, приватног доцента Универзитета у Бечу, носи натпис Џпфегвисћипсеп 2иг зрафухап тзсћеп Менавзипов- ипа УлтвсћаНзоезсћјсћее и публикован је у часопису Мике пеге 717 озташзсћеп Сезсћећје 2 (1924) 1—60.

Како ми је рад Згет-а до данас остао неприступачан принуђен сам ограничити се овде на приказ садржине расправе проф. Нејзепђего-а. Као што се из самог натписа ове расправе види обухвата она историјска и литерарноисторијска питања у Византији у епохи Палеолога. Расправа је подељена у пет делова, од којих је сваки посебним проблемима посвећен. Први део говори о грчком рукопису Државне Библиотеке у Минхену Сод. Моп. от. 442, из 14. столећа, који садржи историјско дело Георгија Пахимера, византијског историка из првих година 14. столећа, у коме је описана историја Византије од 1255 до 1308; овај рукопис још није био употребљен приликом досадањих едиција Пахимерова дела, а по суду Нејзепђего-а заузима и у погледу старости и у погледу квалитета прво место међу очуваним Пахимеровим рукописима. У другом поглављу писац расправља питање употребе двоглавог орла као царског символају Цариграду и долази до закључка да је двоглави орао постао царским символом тек за владе цара Андроника П. Палеолога и да се има сматрати позајмицом латинског порекла. Латински цареви у Цариграду увели су грб двоглавог орла, који је символизовао њихову власт над Истоком и Западом; а може бити да је исти мотив утицао на увођење двоглавог орла у византијском царству. Првих година владе Андронина [| почиње освајање византијске територије у Малој Азији од стране османских Турака, који су 1288. год. под вођством (Османа победили византијску војску и у освојеном граду Мелангика (данас Караџа-хисар) основали први турски главни град на византијској територији. Андроник |. није имао никакву ефективну моћ да спречи етаблирање Турака на византијској територији, али је сматрао за потребно да символички, у виду грба, одржи византијска територијална права у Малој Азији. Коначно решење питања о постанку византијског царског грба може бити донесено поглавито на основу западних извора, јер грчки извори не пружају довољно материјала за ову сврху.

трећем делу писац говори о двема хрисовуљама цара Андроника ![. од

1293. и 1301., у којима император подељује митрополиту Монемвасије у Пело-

понезу достојанство егзарха Пелопонеза и с истим достојанством спојена почасна

и јурисдикциона права. Тако је у смислу повеље од 1293. митрополит имао

право ношења сакоса при свечаним богослужењима, које је иначе припадало

само цару и патријарху, а изузетно се царским декретом подељивало извесним 21