Гласник Скопског научног друштва

и „Два прилоа проучавању Душанове дросаве 37

(Оригинал, писан уставним словима на невеликом пергаменту у Хиландару бр. 41. Почетна слова и потпис царев — црвеним мастилом. Печат фали. Упор. Нов. 434 (скраћ.).

(Обе хрисовуље спадају међу оне, које је цар Душан издао последње године своје владавине на сабору у Крупиштима (на Овчем Пољу). То су 1) повеља од 2 маја Хиландару, којом се пресуђује спор о земљама на Понорцу и Крушчици и о тргу Книнцу', 2) повеља са нетачним датумом (г. 6852 инд. 1), којом се Хиландару потврђује цела метохија манастира Св. Николе у Добрушти,“ 3) повеља од 17 маја, којом се Хиландару потврђује метохија Св. Петра у Кориши, 4) повеља из јуна месеца (г. 6863 инд. 8), којом се расправља Хиландару право на земље с. Карбинаца у Брегалници“ и 5) повеља од 2. јула (без године), којом се потврђују Хиландару земље у Локвици и код Св. Петра Коришког." Ту спада и 6) повеља од 10 августа (г. 6862, инд. 10), којом се потврђују дарови севастократора Дејана његовој задужбини, манастиру Св. Богородице у Архиљевици."

__Упоређење тих шест повеља даје нам доста опсежну слику законодавног рада цара Стефана.

Пре свега види се, да је сабор једна укорењена установа у Душановом царству. — У пролеће г. 1355 скупља се један велики сабор, на коме, поред цара Душана, учествују: патриарх кир-Сава, царица и краљ Урош, митрополити, епископи, игумани и „сви пустино-житељи“ светогорски и сва властела: српска, грчка и поморска.' Врло је важно, што се тај састав сабора тачно поклапа са саставом великог законодавног сабора у мају г. 1349, на коме су, као што нам је сад познато, учествовали такође: патриарх кир-Јоанићије, (царица и краљ Урош), митрополити и епископи, „часни пустиножитељи“ и сва властела српска и грчка. Из тога се види да осим вишег свештенства и властеле, и обични калуђери, махом светогорци. долазе редовно на сабор, као представници оног сталежа који врши важну социјалну функцију, не само што се моли Богу, него што пише и преводи књиге, храни болеснике и убоге и др. — То су, дакле, они привилеговани сталежи, који се у то време сматрају као „читава васиона“,"" као рауз Јеса] (по изразу ХЈХ века). Нигде нема спомена ни о трговцима, ни о себрима. и

Тај сабор на Крупиштима, у мају г. 1355, изгледа нам као један редован сабор. Већина српских повеља где се спомиње један сабор, издата је у пролеће. То нас подсећа на западно-европски сатр: Мадан, сћатрз де Мај, и на правило св. апостола, по коме епископски сабор мора да се састаје сваке године пред Вазнесење"' (и на јесен — у октобру).

! Издата први пут од 7. Флоринско, Авонскте акше 73; за тим од Љ. Стојановића у Споменику ШП], 56 и од Ст. Новаковића, Зак. Са. 429 (скраћ.); ориг. у Хил. бр. 40, са печатом младог краља Уроша.

8 Изд. први пут од 7. Флоринско, о. с. 63; за тим од Љ. Стојановића, о. с. 55 и од Са. Новск. о. с. 718 (скраћ.); ориг. са печатом у Хил. бр. 29.

# Нештампана; ориг. са печатом у Хил. бр. 42 (и други примерак без печата Хил. бр. 43).

+ Изд. први пут од 7. ФФлоринскођ о.с.71; за тим од Љ. Стојан. о. с. 71 и од Ст. Новак. о. с. 428 (скраћ.); ориг. у Хил. бр. 38.

5 Шт. први пут од Ст. Новак. о. с. 433 (скраћ.) по преп. Љ. Ковачевића; ориг. у Хил.бр. 41.

8 Овде се не спомињу Крупишта, али је готово исти састав сабора: патријарх Сава, митрополити, игумани, епископи, властела велика и мала, и вбсђ зборђ Срљбљскбт и Грбчђекбиг земле и Поморљђскиа.

' Тако у повељама бр. 1, 3 и 6; у повељи бр. 4 — правовбрна властела; у повељи бр. 2 споменута је само властела српска и грчка; царица Јелена и краљ Урош споменути су само у бр. 2 и у бр. 6.

# Тако у нарацији повеље од 28 маја 1350 г. Иванку Пробиштитовићу (в. Ал. Соловјев, Одабр. спом. 150). — У првим издањима те знамените повеље од Флоринско, Љ. Стојановића и Ст. Новаковића (по фотографији Севастијанова) фали свуда та нарација.

9 Пустиножитељи — у пов. бр. 1, 2, 3, 4; свеценоиноци — у пов. бр. 2.

'' Прииде же вбселенаји вђе!а сљбравБбши се радостбно у Скопи на зборћ — у повељи цара Душана од 21 маја (г. 13492) — Акши Авонскаго ман. стр. 358; Гласник, ХМ, стр. 238.

|" 376 св. апостолђ правило двашци на лђто сбборђ повелфватстђ творити когаждо епархји епископомђ ср своимђ срвркупа кшцимђ се митрополитомђ, т=дино:о убо четврђтои петидесет-