Гласник Скопског научног друштва

79 | Бедба п заманиша у Срба средњега века 65

Тако се и питање о заманичној војсиш може сматрати потпуно јасним. Према томе је, у погледу издржавања, заманична војска била усшанова прошивна најамничкој војсип, као што је рабоша заманицом била прошивносш раду бедбом.

Милан 3. Влајинаи.

РЕЗОМЕ.

Папз зоп агнсје зашше „Ја беаба ећ Ја згататса“ је О" М. М]јаџпас, ргојеззеџт а ИЏтмегт5ие де Вејотаде, ебуфе сез Чех (еттез аш, астајтез е! јата аџез а Ја (015, Чајепе ди Моуеп-Асе зегђе.

Очејаџез сћатев ди ХЛМ“ зесје етпрјојепћ, а ргороз дез деуошв дез раузапз абрепдалв де Беј ессјеззазНаџез, Је5 ехртезајопз де 65ф%ба еј заманица сотте соппогап« ипе евресе раттсшегте де фгамаих обЦоаготтез. Мазз5 дие чтотћајеп! аџ јизје сез ехртеззјоп5, ећ еп адио! сопајафан Јецг аШетепсер с'езе Ја цп рошп! зиг Једџеј, јизаи а ргезеп«, Је. сћегсћецтв (рћјојосмез еј Тавбопеп5) п сфајеп! раз [ош а [ан Нхез ећ оп 5 пе 5 ассогдајеп! раз епнететеп!.

Ге ргојеззвецг МЈаџпас а ргошуб аи ацх епмтопз де МЕ, де Мгапје, еЕ дапз шпе рагће де |агтопфавазетеп! де Роб, Је тој бедоа аечте ипе сошиште рориЈатте аш ехјаје епсоте ашцошфћш Аапз ртезаце «#ошјке Ја роршаНоп гигаје уочоовјаме ећ зштош еп Зетје, еп Возпе, еп Негхесомпе еБ ап Мопепбото. Себе соп#ште, дш роже Је рјиз зоџуепЕ Је поп де тоба оџ тоба, сопзјаје еп ипе аде ташие е, аписајетеп! ђепемоје, еб рпве (4'оц Гехргеззоп тоба, рпете) еп џзасе сћех јез раузапз Чез Чецх зехез, еј ЧопеЕ Је Би езЕ Гасћејетеп! гарде де #оше езресе де (#тамаих астсојев игсепћ5 оп де ђезоспевз тепасетез ргоргетелћ Гепишпез. Роџг себе ајде еп ама! (оспегајетеп! гестргодџе) Јев соПађогаћецтв, 4651опе6в ди пот де тобат, тобта, бедоаг: ећс., пе гесогмеп! апсип зајајте еп агсепе. Малз ашеопдче а сопуодие сћех 501 шпе тоба оџ бедоа (тбитоп Јађопецве рпсе) езЕ фепц де #гафег Је плеџх роззфје вез оџупегв ђепебуојез, Јешг ртофмап! пош“гиџте еј Ђолззоп аџ соштз еб а Ја Ба де Ја ђезостпе.

Га бедоа аи: ехјаје епсоге гергезепје аскцеЏетепЕ се ди'ејаћ ап Моуеп-Асе ја бефђа. Сошеште роршате епгастее, сетатетел! апбаџе, адш героза взиг Ја ђоппе мојопће дЧез раузапз Штез, еЏе ез еп рате гезјбе еп меошеџт" дапз |ез гејаНопз Тбодајег ди Моуеп-Асе, тајз сотте чпе обђсаНоп шпрозбе аих раузапз аззетујв. Грез ехетрјез етргшт!ев а ап раз5б епсоге кбсепћ, еп Бегтђје е# еп Возпе, тоттел! аи"! у ауак дез тоба [огсбез, диојаџе Је тој тете де тофа („гбитоп Јађопечве рипсе“, | егајетепЕ „рпеге“) ехсјае #оше езресе де мојепсе. Се аш ска еззепше! еп |оссштепсе, сјезе дце се фтама! обНсаћотте Чез раузапз аззегу1в ет!тајпак роџг Јешк зејспешг ГобНсаНоп де Јев поште диапа 1 ]е5 сопуодчан а Ја тоба, оч рјиз ехасјетепе а Ја беаба. Опап! а Гехјвђепсе, еп сепегај, Ч ипе г#еђе обЦстаноп роџшг је зејспеш', ам Моуеп-Асе, де поштиг ве5 зета, еЏе езЕ ргоцусе раг јез окдоппапсез аш поџз гезјеп! Је |бродче, сетатез гетопфапћ ац соттпепсетел! ди ХШе зјесје, аш гбојетепјеп! пипиНеизетеле! Ја фасоп де пошти Јев зетћ5 ам сошгв дез Фтамаих аш Јеџг зопЕ прозев.

Га гататса (!гама! отаћињ), аџ сопфајте, сопа цаћ шпе поНоп ађвојштепе оррозве а сеЏе четшеве раг је тој беађа. Ашјоитаћш епсоге, Је тогћз хатап еј изатапт зотћеп!ћ аи ипе асНоп езЕ ассотрће запз ди'оп еп аНепде де ргоћ|