Гласник Скопског научног друштва

72 Гласник Скопског Научног Друштва 6

Под конац 1636 дошао је да обађе бугарске католике барски надбискуп (44). „Долазио је, изгледа, да изравна неке несугласице између фрањеваца и мирског свештенства павлићанске пастве, али се том приликом могао уверити, како многи послови запињу просто ради неизлечиве болести бискупа Маринића, коме да би требало дати Бакшића као помоћника. Одмах с пролећа 1637 упућен је због свих тих питања Бакшић у Рим. Имао је уза се више молба, препорука и уверења(45), али ни мирско бугарско свештенство није остајало скрштених рука, као да је оно за коадјутора волело видети дон Филипа Мехемедовића (46), под којим ће се подругљивим надимком крити познији бискуп дон Филип Станиславов (“око 1610 71674) из павлићанског Орешја(47), па се уређење тих питања отегло преко годину дана, поготово кад је Пропаганда добила једно поверљиво писмо, од 10 аугуста 1637, којим је врло угледни Ћипровчанин Фрањо Мрканић јављао, да његов пријатељ влашки војвода Матија Басараб (1632—1654) намерава издати неколико нових прквенословенских књига (тад су наиме и православни Румуни употребљавали у цркви словенски језик) и да ће радо допустити, да редактор тих књига буде наш фра Рафаел Леваковић (49).

годну прилику, да њезин поузданик може да врши контролу обредних књига једне православне цркве, Пропаганда је узела у претрес 30 јануара 1638(49), и већ 28 фебруара папа Урбан УШ издао је на Басарабу попратно писмо за Леваковића (50), који је још у новембру именован титуларним бискупом смедеревским (51) па одмах затим упућен у ту вратоломну мисију (52), али преко Беча и Пољске, где је уз пут имао да покуша изазвати дипломатску интервенцију (53), не би ли Порта опозвала декрет од 6 октобра 1637, којим је патријарху Теофану уступила била и католичке храмове у Светој Земљи(54).

Леваковић је мај—јун у друштву са ћипровачким Бугарином фра Фрањом Соимировићем вршио неке поверљиве извиђаје у Маџарској (55), откуд је најзад доспео у Влашку. Ипак на двору Басарабину, у Букурешту, као да није ишло све глатко: он је нашао, да је Матија посао око штампања књига већ поверио неким православним Југословенима; игуман Мелетије Македонски штампао му је 1637 један Псалтир, а наредне године јеромонах Стефан Охридски дао је један Псалтир са Часловцем(56), нашто се Леваковић морао задовољити самим обећањем, да војвода неће наставити штампом других дела, док не добије одговор од Пропаганде. Леваковић је тад, по својој навици, повео реч и о веровањима, која деле католике од православних, а траг таких диспутских скло-

тети, а млин или воденица господина Алтана, како све посесиони колико мобили, толико имобили заради мбтацион од паезе и зло владание од фрбта ниша мало маћне, кон5 милост 69д9ћи ми од ваша привеличанства примили и ш ћном помогли се останемо вазда даржани, колико ми, кои молимо, толико наш народ, кои ће се 85 т8 вашу ск9д8 с ваша милостиб и помоћ 8чит, веће Господина Бога за ваше здрави, д9ше спасение молити и за Ззмножение свете вере католичанске ћлВбећи сви понижно ваше свете скбте. Из Ћипровац на 27 агдста 1653.

44) Асја Вие. 42.

45) Љла. 43-46.

46) Љла. 45.

47) Њла. 63.

48) ла. 47. С. Новаковић, Српски штампари у Румунији, Годишњица Н. Чупића ХУД, Београд 1897, 33 50 Асја Вија. 48.

~ --,

50) ад. 4 51) „гојЕотсе 237.

52) Ееттепаш т, Гав[ом! 28.

53) Њаа. 33.

54) С. Сошђботећ, Та ОмезНопе де' Таосћ; Запн пе! реподо Чеоћ апл 1620-1638, Атећум штт Фгапегзсапши |азбомешт ХМ, Омагкасећ! 1921, 213.

(55) Кегттепа т, [лавом 35.

(28) ла. 27. И. Карашаевз, Описанје славлно-русскихђ книгђ напечатанихђ кирилловскими буквами, Сборникљ отд. русск. азбака и словесности Имп. Акад. Наукљ ХХХТУ. 2, Санктпетербургљ 1883, 459, 461. Арх. Леонид, Словено-српска књижница на св. Гори Атонској у манастиру Хилиндару и св. Павлу, Гласник Срп. ученог друштва ХШМ, 1877, 257. А. И. Аџимирскт, Новњш трудђ по староћ славанскон бибмографши, Извбети отд. русек. избтка и слове-

сности Имп. Акад. Наукљ У. 2, 1900, 684, 686. -

со