Гласник Скопског научног друштва

741 Гласник Скопског Научно Друштва 8

је заседао у римском манастиру Арачели првих дана јуна 1639(65), а биће и да напокон придигне штампане примерке својих „Богољубних размишљања“. Кад се вратио у Бугарску, чекале су га честе несугласице с тешко болесним Маринићем и с његовом родбином(66), а под крај године имао је главобоље и с неким дрским изаслаником титуларног никопољског бискупа, који је однекуд из Пољске хтео да врши своје епископске прерогативе 1 ранђив тбде шт у Бугарској (67).

Наредне године, у мају, предузео је Бакшић своју прву визитацију. У пет и по месеци он је савесно обашао сва места Бугарске, гдегод је било католика (68), а онда је проследио и у Влашку, где је свугде наилазио на ћипровачке трговце.

Кроз 1641 мислио је да обађе полуострво Галипоље, тек онако од љубопитљивости, јер је знао, да у тој његовој титуларној дијецези нема ни за лека католика (69), али до излета није дошло, јер је 15 јуна стари Маринић био мртав (70), нашто је Бакшић аутоматски постао софијским бискупом и апостолским викаром за Влашку и Молдавску. (Одмах је, за 18—20 аугуста, сазвао дијецезански синод и ту је, потпуно у складу с прописима тридентског концила, провео солидну организацију свога свештенства (71).

А после синода неуморни Бакшић почео је да врши своју другу визитацију и у Молдавској и у Влашкој(72), прекинуо је тек обилажењем Бугарском због јаке куге, нашто је с краја 1642 скупа са (таниславовим пошао у Рим. Интересирао се најпре, не би ли за своју кустодију осигурао стари фрањевачки манастир у Трговишту (73), а онда је тражио, да се његова бискупија, већ и због православног митрополите у Софији, подигне на част надбискупије, да се, даље, испод његове јурисдикције издвоје павлићански обраћеници никопољски па да се с њиховим немирним мирским свештенством сједине с католицима у Молдавској и тако формирају једну нову надбискупију. За ту нову катедру Бакшић је истакао као свога кандидата фра Марка Бандулавића из босанског Скопља (Доњег Вакуфа) (74), једног мисионара, који је подражујући Мрнавићевим фалсификатима волео да се потписује Вапафпо, Вапсфпиз, јамачно да своју кућу приближи породици ондашњег кардинала Бандинија. Боравак у Риму искористио је Бакшић и на то, да ту, овај пут у својој наклади, штампа другу своју књигу писану у нашем језику, „Благоскровиште небеско Марије Дивице Мајке Божје“ (Сл. 2), а првих месеци 1643 кренуо је он, већ као надбискуп, натраг у Бугарску (75).

Протукандидати Бандулавићеви били су Станиславов и Соимировић, али ипак је Пропаганда, већ 14 априла 1643, предложила за надбискупа Бандулавића одредив му Силистрију као место боравка (само што ће он узети Бакау) и расположив, да ће се звати марцианопољским надбискупом (76), из сећања на антички Магстапоројз, који се налазио код села Девне у околини Варне (77), али се у то доба веровало, да је Макстапороћз исто што и Преслав (Прфелавђ, Ески Стамболљђ), па је зато Бандулавић и говорио о јурисдикцији „нашега аркибиск5пата Ескистамб8ла алити Прислава“ (78). Папа је Бандулавићев избор одобрио

(65) А. Гипећ, Зеле фр Би 1 тапизћи сепегаћ фр фиШо Г отате де Етан Мишоп, 5рајаћо 1869, 14. (66) Асја Вше. 62.

77) јгесећ 624. 78) Асја Вие. 180.

(67) Љла. 64, 65. 68) Љаа. 68.

69) Бад. 108.

70) Њаа. 110.

71) Љла. 113.

72) ћаа. 132, 133. 73) Њла. 135.

74) Љла. 139.

75) Њза. 143.

76) Њла. 138.