Гласник Скопског научног друштва

90) Гласник Скопског Научног Друштва 24

Ђјелсомини је најпре написао неколико ситнијих теолошких расправица мале вредности (170), али му је „Тезого“, пун одушевљеног заноса према Богородици, била радо читана књига. Свидела се, без сумње, ради интимног и благог тона, којим је писана, а изашла је у две едиције. Прво издање, штампано у Падови 1618 (Сл. 6), у шеснаест поглавља, имао је наш Бакшић у рукама: биће да га је добио на поклон, можда од самог писца, негде 1623 или 1624 у римском Климентском колегију, у коме се никад није запуштао култ према лоретској Богородици. М он је ту едицију дао у врло читком преводу (171), и не знајући, можда, да је међутим сам Ђелсомини, 1625 у Млецима, спремио ново издање тог дела (172), у коме је провео више крупнијих измена и у распореду и у

(170) Генерални архивар аугустинског реда О. Винфрид Химпфнер (Нитартег) упозорио ме је на ове Ђелсоминијеве радове: Пе уетжанђиз Њћеојоостејв, Мароћ 1607. Ре маопе ђеанћса, Масегаћа 1609. Пе шапнаје ећ зеаепна Пеј, Масегаја 1610. Оризеша (Ре Рута Ртомаепба, Пе ртаедевнпанопе Бапсћокгшт, Пе БЗапсНазито Типнана Музкено), Ретиота 1614. Епсопно деЏе [оф ф 5. Сојато, ргеће сагфпаје е ЧоНоге а! Запа Стева, Ретиста 1616. Опспе е путасоћ аф 5. Меоја де Тојепшио, М!етђо 1619, Боша 1630.

(171) Овакови су натписи појединих поглавља те Бакшићеве књиге према натписима њезина талијанског оригинала: 1. Марија Дивица допуштењем и области властитом дили с неба блага од милости свим живућим (Сће Мама Мектопе соп рпуПето е рофезја рагнсојате Ффећиђшзсе да] слејо 1 Тезог деПе стаде а Нин 1 муепн). 2. Марија Дивица извањ допуштења и милости, које има каконо мати сврху синовљега блага, посидује извањ тога једно благо прибогато од свога властита достојанства, које може допустити и удилити оним, који ју љубе (Сће Мама Мекатпе, оте 1 рпуПето сће ћа соте тадге зорга 1 фезоп де! Бобо, роззједе апсога пп Т#езого тесћаз5што де 5101 ргорпу темн рег Ферепзате а! зиол Фуоћ). 3. Марија Дивица на небу јест одвитница опћена од свега свита (Сће Мама Мегатле 1п сјејо е аууосаја е ргојетсе ишуегзаје 4! «шво 1 топдо). 4. Марија Дивица Мајка Божја јест примогућа и веома пријазнива заштитељница оним, који ју љубе (Сће Мама Меготпе Мадте 4: Пло е роћепаета е отетовзипа ргокебЕтсе де зио1 Фуоб). 5. У свако вриме, дали навластито на час смрти, помаже и пруди крстјанину зазивати помоћ и заштитење Марије Дивице (Сће шп ЕН 1 Фетр, та рипарајтепће пе! ћога деПа поште, тома а! сћизНапо | шуосаке | апто е ргоједопе а; Мама Меготе). 6. Каже се то исто, да Марија Дивица на час од смрти држи властито заштитење од оних, који њу љубе и милују (51 ргиоуа тедезипо, сће Мама Меготе пе! ћога деЏа тогје Непе грестатепте ргоједопе де зцо: фФуон). 7. Марија дивица јоште и по смрти утишује и помаже душе оних, који њу љубе, које се находе у пургаторијо, изпрошујући њим ослобођење од оних притешких и пригорких муках (Сће Мапа Меготе апсо Форо тогје сопзоја е Фауопзсе Је апшпе сће 51 г!гоуапо та ригтаомо ппребапдо Јоко Ја Шеталопе да аиеЏе отамјзетпе ећ асетјаате репе). 8. Од изврсности и моћи присветога имена Марије Дивице, и колика се помоћ даје зазивати га у све потребе наше (Ре!' ессеПепха ећ ећсасја де] запшазто поте а! Мама, е диапјо слом | туосако зао Ки позва Њлвостш). 9. Понукују се отци и матере да уче њихове синове још из млада на страх Божји и на богољубство Дивице Марије (51 еззогјапо ! ради е Је тадл ад :пзеспате а: Лого ћоћиоћ Бп даЏа #епега еја 4 тог фи Пло е Ја Фуолопе ф! Мама Мегатпе). 10. Каже се овди николико приликами, колико нам је користно у живот и на смрти да смо били узхрањени и уздигнути богољубством Марије Дивице (6: футпозга соп ајсит еззетар: диапћо с! олоу! шп ума ећ пл тогје | еззете зјан аЏеуан соп Ја фуодопе а! Мапа Меголпе). 11. Учи се овди, у чему се уздржи бити до истине богољубан Марији Дивици (5' 1пзеспа 1п сће сопзазфа | еззеге уегатепје Фуоћо ад: Мапа Мегатпе). 12. Они, који су богољубни Ма ији Дивици, потребно јест да њу наслидују навластито у пониженство и кротчине (Сће Мапа Меготле Феуе еззете пптаја да' зцо1 фуон поојактепје пеЏа ћитша е тодезНа). 13. Томачи се, да Марија Дивица би причиста, јерг би далечна од свакога гријеха и ради ближности и родства, које има с Богом (51 фсћага соте Мапа Мегошпе |: рштазита, рекеће | Јопјапа да ост! рессајо е рег | афпна е рагелтеЏа сће ћеђђе соп ГЛо). 14. Овди се говори од причистога дивичанства Маријина, и каже се, колико је драга Богу и овој присветој Дивици крипост анђелска од дивичанства (51 гаслопа деЏа рштвзита уекгапта фр Мама, е =1 аутогта диапјо зла стаја а Гло е а диезја запиазипа Кеосзпа Ја уп аптеПса деЏа уекшиња). 15. Марија Дивица има бити наслидована од оних, који су њој богољубни у чистоћи и непорочју срца, и бижати и мрзити грих (Сће Мама Меготпе Феме еззеге патака да во: Фуоћн пеПа топаа е ритна де] сиоге сој Едесе е Аеђезфате 1 рессако). 16. Овди се учи једно богољубство властито за добити заштитење Блажене Дивице Марије и испросити по ње молбе да будемо примити свете сакраменте прије неголи будемо свршити живот садањи (5' 1лзеспа ипа Фуожопе раксојате рег Фаг асашзћо деЏа рговехлопе деЏа Веаја Меготле ећ штребгаке рег штегсезаопе а Је! Ја зоттим ћалопе Че запазити застатепн ргшта сће Ншзса ја ума ргезепте). .

(172) Натпис је тог другог издања: ТЕЗОКО СЕГЕЗТЕ РеПа Фмомопе РПГМАКЈА МЕКСМЕ МАРКЕ РГ ПО Ме] ачаје соп доЊипа, 4 езетр: де: Бапн Радл з1 фтозћга, дџаптјо ош а саавсипо 1п ута, 11 тогје, е доро тотје Ја Фпомопе деПа Мегаапе Запбазшпа; е 5 шзеопа, 1п „еће сопајзћа | еззеге уето Фоо аф Је. Кассоћо да] КЕ. Р. Маезко Ег. АМРКЕА БЕГЗОМШ ада СОЕТОМА Ргосигаћоге бепетаје а; во 1 Огфте Егетнапо а! Запе АсозНпо. Моцатепје ат-